Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet54/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508

Америка структурализми
Америка структурализми XX асрнинг 20 - 30 йил- 
ларида ушбу мамлакат махаллий ахолисининг (Инде- 
ецларнинг) тилини урганиш натижасида майдонга кел­
ди.
Ушбу структурализм тил ходисаларини, бирлик­
ларини тахдил кдлиш методига — дескриптив (яъни 
тасвирий) методига кура дескриптив тилшунослик деб 
Хам 
юритилади. Айни мактабнинг асосчиси америкалик 
машхур этнограф, антрополог ва тилшунос олим Франц 
Боасдир (1858 - 1942 й).
Ф.Боас Америка махаллий ахолиси тилининг тас­
вирий грамматикасига багишланган асарларида барча 
тилларни тасвирлашнинг ягона принципини инкор 
к,илишга ва аник, тилнинг уз мантикдг асосида, тилнинг 
«ичидан», индукция (хусусий ходисалардан умумий 
к,оидалар яратиш) йули билан тасвирлашга чак^ради.44
Ф. Боас бошлаб берган тадкдн<,от ишларини бир — 
биридан фаркди йуналишларда Эдуард Сепир ва Лео­
нард Блумфилдлар давом эттиришди.
44 С .У см онов. Уша асар, 101-бет.
114


Э. 
Сепир (1884 - 1939 й) уз тадкикртларида тил ва 
маданият, тил ва тафаккур муносабати, богликдиги 
масалалари билан кенг микёсда шугулланади. Шунга 
кура у этнолингвистикага асос солди.
Э.Сепир ва унинг издошлари таълимотидаги мухим 
f o h
 
шундаки, хар бир тилнинг узига хос модели — 
моддий ва идеал модели (системаси) булиб, тил модели 
ижтимоий - маданий модел (система) билан боклан- 
гандир. Тилнинг грамматик ва лексик хусусиятлари шу 
маданият учун хос булган хатти - \аракатга мосдир. 
Масалан: навахо тилида дунё доим \аракатда деб 
тушунилгани учун предмет номи феъл билан бирга
Харакатга кушиб англатилади45.
Чикаго 
университета 
герман 
филологиясининг 
профессори Леонард Блумфилд (1887 - 1949 й) эса 
Франц Боаснинг гояларини узига хос бошк,а йуналищда 
давом эттирди. Анити у дескриптив тилшуносликка асос 
солди.
Дескриптив лингвистика айрим тил бирликлари.,лш 
бир - бирига нисбатан жойлашиш тартибини ёки 
уларнинг тарк,алиш (дистрибуция) муносабатини тас- 
вирловчи фацдир. Мана шундай усул билан тилни 
тахлил кдлиш дескриптив метод дейилади.
Дескриптив метод матнни энг кхчам ва тугал ифода 
килишни 
талаб 
киладиган 
тасвирлаш 
методидир. 
Дескриптив методнинг асосини дистрибуция тушунчаси 
ташкил килади.
Дистрибуция -- бу маълум тил бирлиги кулланиши 
мумкин 
булган 
ва 
кулланиши 
мумкин 
булмаган 
доиралар (контекстлар) йи?индисидир, яъни ran к,исм- 
ларининг бир - бирига нисбатан жойлггмиши асосида 
тил 
бирлигининг урни, 
тартиби. 
бисикиши 
каби 
хусусият. аридир. Тил бирликларининг дистрибуцияси

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish