Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet46/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508

му\им 
fom
 
нутк,нинг индивидуал акти 
инсоннинг фаолиятидан, ижтимоий жараёндан ажрал- 
ганлигидир.
Г.Штейнтальнинг лисоний к,арашлари, таълимоти 
унинг куйидаги катор ишларида баён к,илинади. Булар 
«Тилларнинг таснифи тил гоясининг тарак,к,иёти сифа­
тида» (1850), «Тилнинг пайдо булиши» (1851), «Грам­
матика, мантик, ва психология» (1855), «Тил курили- 
шининг энг мух,им типлари характеристикаси» (1860), 
«Психология ва тилшуносликка кириш» (1871), «Гум- 
больдтнинг тилшуносликка оид асарлари ва Гегель фал- 
сафаси» (1848), «Фалсафа, тарих, психология ва улар­
нинг узаро муносабати» (1863) ва бошк,алар.
Тилшуносликдаги психологик окдм вакиллари тил­
ни индивидуал психика фаолиятининг махсус меха­
н и зм у алохдда инсон онгидаги тасаввурларнинг меха- 
низми сифатида ёки халк, психологиясининг специфик 
намоён булиши сифатида талкдн килишларини талаб 
кдладилар.
Ушбу гоянинг дастлабкиси индивидуал психологизм 
билан богланиб, бунда алохида индивид ва унинг пси- 
хикаси асос булиб хисобланади. Ушбу гоянинг кейин- 
гиси эса ижтимоий психологизм билан богланади. Иж­
тимоий психологизмнинг дик,к,ат марказида халк,, жа­
мият, миллат туради.
Хуллас, тилшуносликдаги психологик йуналиш на- 
туралистик йуналиш таълимотига к,аршилик курсатувчи 
ок,им сифатида, кдёсий - тарихий тилшуносликнинг 
психологик йуналиши сифатида юзага келди ва тил­
шуносликдаги лисоний биологизмни четлаштирди.
Г.Штейнталь индивидуал психологизм вакили сифа­
тида майдонга келди.
Г.Штейнталь лингвистик таълимотининг психологик 
асоси булиб, И.Гербертнинг ассоциатив психологияси 
Хисобланади. Ассоциатив психология инсон онгининг 
барча фаолиятини тасаввурлар муносабатига, психик
101


ассоциациялар, алок,алар механизмига боглайди, сузни 
эса тасаввурлар комплекси билан, ассоциациялар билан 
боглик, деб х,исоблайди.
Инсоннинг психик фаолияти фикрлаш жараёни си­
фатида тасаввурлар ассоциациясидир, алок,асидир, 6
of

ланишидир.
Психологизм тилни факдт тафаккур куроли ва 
фикрни ифодалаш воситаси сифатида белгилайди.
Тил психологик концепциясининг жиддий хатоси 
тасаввурлар ролининг ошириб юборилиши, тушунчалар 
ролининг эса пасайтирилиши, камайтирилишидир. Пси­
хологизм тилнинг ижтимоий хрдиса сифатидаги узига 
хослигини инкор кдлади.

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish