Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий


К ом п е  1  ишум - лот. кис^артириш деганн. У ёки бу фанга оид м>%им



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508

К ом п е 
1
 ишум - лот. кис^артириш деганн. У ёки бу фанга оид м>%им,
асосий коидаларнп. тушунчаларни кхчам, луида бас« упгш


тида тан олинади. Унинг натуралистик фалсафаси 
«Дарвин назарияси ва тил хакддаги фан» (1863) хамда 
«Инсоннинг табиий тарихи учун тилнинг ахдмияти 
Хакдца» (1865) каби асарларида уз ифодасини топган.
А.Шлейхер натурализмининг - натуралистик фалса- 
фасининг мохияти унинг тилни жонли, табиий орга­
низм сифатида тушунишида куринади. У тилни жонли 
организмлар категориясига киритади. Аникроги, А.Шлей­
хер тилнинг хаёти бошк,а барча жонли организмлар - 
усимликлар, хайвонлар хаётидан жиддий фарк, кил- 
майди. Тиллар хам улар каби усиб ривожланадиган етук 
даврга, сунгра эса усишнинг энг юк,ори даражасига 
етган нук,тасидан борган сари узокдашиб, к^арийдиган 
даврига эга булади, дейди.36
А.Шлейхернинг тилга 
натуралистик 
к,араши 
— 
биологизми, айник^са, Ч.Дарвиннинг «Турларнинг пайдо 
булиши ва табиий танлаш» (1859) номли энг мухим 
асарининг эълон кдлиниши билан яна хам кучайди. 
«Тиллар, -дейди Шлейхер, - инсоннинг хохишидан 
ташк,ари пайдо булган, усган ва маълум крнунлар 
асосида ривожланадиган табиий организмдир. Улар уз 
навбатида к,арийди ва улади». «Тиллар товуш мате- 
риясидан ташкил топган табиий организмлардир... тил­
ларнинг усиши маълум крнуниятлар асосида юз бера­
ди».37
Таъкидлаш лозимки, тилга нисбатан «жонли орга­
низм» бирикмасининг кулланиши аслида Шлейхергача 
Хам мавжуд булган. Масалан, XVIII аср мутаффа- 
кирлари, айник,са, В.Гумбольдт тилни тухтовсиз узгариб 
борувчи система сифатида ёки жонли организм си­
фатида тушунтиради. Аммо олим бу уринда тилга нис­
батан организм тушунчасини биологик маънода эмас, 
балки фалсафий маънода куллайди, яъни тил улик ме­

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish