Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий


Вильгельм фон Гумбольдт ва умумий



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet36/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508

Вильгельм фон Гумбольдт ва умумий
тилшунослик
Германиянинг энг буюк олимларидан бири булган
B.Гумбольдт (1767-1835 й) \ар томонлама билим сох,иби 
эди. У тилшунослик, адабиёт назарияси, фалсафа, давл­
ат хукуки, сиёсат ва дипломатик фаолият билан шурул- 
ланади, Берлин университетининг асосчиси хамда дав­
лат арбоби х;исобланади.
87


В.Гумбольдтнинг тил билими 
н щ о я т д а
кенг булиб, 
улкан олим нафакат хинд-Европа тилларини билар, бал­
ки дунёнинг бошка тиллари - баск тилидан тортиб, 
Американинг кичик Полинезия ва махаллий ахолиси- 
нинг (индеецларнинг) тиллари хакида хам чукур билим- 
га, маълумотга эга эди.
В.Гумбольдт асарлари, гоялари, концепциялари би­
лан умумий назарий тилшуносликка асос солди. Буюк 
олим тилшуносликнинг, идеалистик рухда булсада, ка- 
тор энг мухим ва мураккаб муаммоларини хал килиб 
берди, таълимотлар яратди. Шу туфайли у жахон тил­
шунослигининг кейинги тарак^иётига жуда катга таъсир 
курсатди.
Киёсий-тарихий методнинг асосчиларидан бири 
булган Ф.Бопп уни хурмат билан тилга олса, Г.Штейн- 
таль, А.Шлейхер, К.Фослер, А.Потт, Г.Курциус, А.По- 
тебня, Б.де Куртенэ каби таникди ва машхур тилшу- 
нослар узларини унинг шогирди деб хисоблаганлар.
Агар Ф.Бопп умумий, назарий гоялардан, караш- 
л ар дан четлашиб, асосан, фактлар йигиш, уларни киёс­
лаш, улар орасидаги муносабатларни, бокликликларни 
аниклаш билан шугулланган булса, В.Гумбольдт наза­
рий, фалсафий гоялар билан, тилнинг илмий назария- 
сини яратиш билан машгул булди. Аникроги, В.Гум­
больдтнинг тилшуносликдагй ахамиятини, урнини И.Кант 
ва Гегелларнинг жахон фалсафаси таракдиётига кур- 
сатган таъсири билан киёслаш мумкин.
В.Гумбольдтнинг умумий тилшунослигини тил фал­
сафаси деб айтиш мумкинки, бу фалсафа энг олий 
лисоний умумлашмаларни ва узок даврларда хам тил­
шунослик ривожига жиддий таъсир курсатадиган ху- 
лосаларни камраб олади.
В.Гумбольдт тил фалсафасини тиклаб, унинг обру- 
эътиборини кутарди ва айни фалсафага бутунлай янги 
йуналиш бердики, бу йуналиш киёсий-тарихий метод 
билан зич богланган холда, унинг асосида юзага келди.


Аникроги, В.Гумбольдтгача булган назариялар буш, 
муста\кам асосга эга булмаган, шунчаки, юзаки на­
зариялар эди. В. Гумбольдт эса тилнинг илмий наза- 
риясини, тил фалсафасини тил ходисаларига киёсий- 
тарихий методни куллаш асосида курди, яратди. На- 
тижада унинг таълимоти, лисоний карашлари тилшу­
нослик фанининг тараккиётига узок, йиллар давомида 
самарали хизмат килди.
В.Гумбольдт 1820 йилда Берлин академиясида «Тил­
лар тараккиётининг турли даврларида уларни киёсий- 
тарихий урганиш хакида» деган мавзуда маъруза килади. 
Ушбу мавзудаги маъруза унинг тилга оид дастлабки 
тадкикоти булиб, муаллиф унда тил х^акида алохдда, 
мустакил фан яратиш зарурлиги роясини уртага таш- 
лайди ва уни асослаб беради.
Шунингдек, олим маърузасида кариндош ва карин- 
дош булмаган тилларнинг типологик киёсий грамма- 
тикасини яратиш тарафдори булиб чикади. У узигача 
булган, яъни х;яр бир тилнинг узига хослигини, муста- 
киллигини тан олмайдиган, барча дунё тилларини тайёр 
мантикий жадвалларга мажбуран киритишга интилувчи 
дедуктив умумий грамматикани — Пор Рояль грам- 
матикасини инкор килади. В.Гумбольдт турли тил- 
лардаги айнан бир тушунчани - фикрни ифода этиш- 
нинг, етказишнинг турлича усулларини аникаашга ин- 
тилади.
В.Гумбольдт 

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish