Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet81/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508

'ания X IX -X X веков. 333-бет.
174


1. Вазифа нуктаи назаридан тил кишиларнинг узаро 
фикр алмашиш воситаси, шунингдек, фикрни шакллан- 
тириш, ифодалаш ва узгаларга етказиш куролидир.
2. Тузилиши, ташкил топиши нуктаи назаридан тил 
муайян бирликларнинг жами ва улардан фойдаланиш, 
уларни узаро мантик,ий алокага киритиш к°идалари- 
дир.
3. Мавжудлиги нуктаи назаридан тил ижтимоий
Ходиса, ижтимоий ма.\сулот сифатида к,айд этилади.
4. Семиотика нуктаи назаридан тил белгилар сис­
темаси булиб, модций бирликлардан — фонемалардан 
ташкил топади. Ушбу фонемаларнинг баркарор бири- 
кишлари узидан ташкаридаги муайян предмет-ходисани 
(ниманидир) англатиш, билдириш хусусиятига эга бу­
лади.
5. Информация назариясига кура тил код булиб, 
унинг ёрдамида, у оркали семантик информация (ах­
борот, 
хабар, 
маълумот) 
кодлаштирилади, 
муайян 
шартли белгиларга «жойлаштирилади» ва бошкдлар.
Тил га турли нуктаи назардан берилган таърифлар
ичида, шак-шубхасиз, тил жамиятнинг-жамият аъзо- 
ларининг энг мухим ва энг асосий алока воситасидир, 
^уролидир, деган таъриф етакчилик килади. Чунки ушбу 
таърифдан иккита энг мухим гоя келиб чикддики, айни 
гоя тилнинг бутун мохиятини, жамиятдаги урнини, 
жамият тараккиётидаги кудратини, кувватини, моддий 
ходиса сифатидаги ахамияти кабиларни камраб олади. 
Бу гоялар:
1. Тил узаро алоканинг, фикр алмашишнинг энг 
мухим, энг асосий, энг таъсирчан воситасидир.
2. Тил узаро алоканинг инсонлар-жамият билангина 
боклик шакли, куринишидир.
Маълумки, тилнинг жамиятда алока куроли вазифа- 
сини бажариши унинг коммуникатив вазифасини таш­
кил килади. Тилнинг муайян хабар, дарак ифодалаб, 
таъсир килиши эса унинг экспрессив вазифаси хисоб-
175


ланади. Экспрессив вазифа муайян хабар ифодалаш ва 
тингловчига етказиш каби информатив вазифани х,амда 
Хис-х,аяжон, хиссиёт (эмоция) ифодалаш каби эмотив 
вазифани х,ам уз ичига олади. Шунингдек, тил бирон 
истак, хо\иш билдириш вазифасини-волюнтатив функ- 
цияни \ам бажради. Тилнинг хабар, сезги, \и с-\аяж он , 
хох,иш-истак ифодалаш ва уларни тингловчиларга «бе­
риш», етказиш-булар биргаликда тилнинг экспрессив 
жихдтини-вазифасини ташкил келади. Айни вак,тда тил 
миллатлараро алок,а воситаси, тажриба ва билимларни 
сакдаш ва авлодларга етказиш куроли хам булиб, бу 
жараёнлар тилнинг аккумулятив81 вазифаси ^исобла- 
нади. Тилнинг ушбу вазифаси, айни вак^да, унинг гно- 
сеологик (билиш жараёни) функцияси деб хам юри- 
тилади.
Хуллас, тил жамиятнинг алок,а короли сифатида 
нутк, товушларидан, уларнинг узаро богланишидан 
хр-
сил буладиган сузлардан, грамматик воситалардан ва 
улардан мак,садга мувофик, фойдаланиш кридаларидан 
ташкил топган ижтимоий-тарихий, маданий ва манти­
лий системадир, маънавият белгисидир.
Адабиётлар
1. Ф.де Соссюр Труды по языкознанию. - М., 1977.
2. Г.А.Амирова, Б.А.Ольховиков, Ю.В.Рождествен­
ский. Очерки по истории лингвистики. - М., 1975.
3. В.А.Звегинцев. История языкознания XIX - XX 
веков в очерках и извлечениях. Ч.1-М., 1954; ч II - М., 
1960.
4. Хрестоматия по истории языкознания XIX-XX 
веков. - М., 1956.
5. Я.В.Лоя. История лингвистических учений. - М.,
1968.

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish