Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий


К,аранг, А.Н урмонов. Уша асар. 18Я-бет



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet74/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508

^ К,аранг, А.Н урмонов. Уша асар. 18Я-бет.
158


ёзувида «Узбек тили» дарслиги ва укув кулланмаси 
эълон кдлинди.
Р.Расуловнинг истикдол даври узбек тилшунос- 
лигидаги жидций ва мухим ютукдаридан бири унинг 
«Умумий тишунослик» (1-к.исм 2005, 2-к.исм 2006) 
укув кулланмаларидир. Олий укув юртларининг узбек 
филологияси факультети талабалари учун нщ оятда 
зарур булган, ёш тилшуносларни назарий жихатдан 
тайёрлаш, жахон тилшунослиги тарихидан хабардор 
Килиш учун хизмат киладиган мазкур укув куллан- 
малари жуда зарур вакдда яратилди. Негаки, собик 
иттифок, даврида мураккаб илмий-назарий фалсафий 
фан булган «Умумий тилшунослик» буйича манбалар 
узбек тилшунослигида бармок; билан санокди дара- 
жада эди. 
A
hhfh
 
ушбу соха укув адабиётларига талаб, 
эхтиёж жуда катта эди. Ш ак-шубхасиз, Р.Расулов 
томонидан назарий тилшунослик буйича яратилган, 
истикдол даври тилшунослигимизда дастлабки м' кам- 
мал манба булган айни ишлар келгусида шу йуна- 
лишда яратиладиган кдтор дарслик ва кулланмалар
учун пойдевор вазифасини уташи аник,.
Профессор Равшанхужа Расуловнинг шогирди билан 
хамкорликда яратган тилимиз бойлигини намоён этувчи 
парафразаларнинг изохли лугати хам булиб, ушбу асар 
шу йуналишдаги дастлабки тадодщот сифатида эъти- 
борга лойикдир.73
73 М онографик характердаги уку? кулланманинг ^ажм таксзосига кура VI
булимда кайд этилган тилш уносларнинг барчаси 
маълумот бериш
им кони булыади 
Шунга кура_, \ар бир авлод тилш уносларидан вакиллар
келтириш билан чекландик.
159


Х У Л О С А
Жахон тилшунослиги тарихи бир уммонки, ундан 
имкониятга, талаб ва мак,садга кура хабардор булиш, шу 
йуналишда билимга эга булиш, ундан фойдаланиш ва 
тадк,ик,отларда ушбу «уммонга» асосланиш хар бир 
жиддий тадкикотчи учун, тилшунос учун шарафдир. 
Чунки тилшунослик фанининг келажаги аслида тил­
шунослик тарихидан, лисоний битмас - туганмас хази- 
надан бошланаци. Шунингдек, тилшуносликнинг илмий- 
назарий муаммоларининг асоси, пойдевори х;ам ман- 
тик,ан тилшунослик тарихидадир. Айни тарихни мукам­
мал билмасдан, уни тасаввур килмасдан, уни анг- 
ламасдан туриб, тилшуносликнинг назарий - фалсафий 
масалалари хакдца фикр юритиш макрадга мутлак,о 
мувофик, эмасдир, дилетантликдир.
Айтилганларга кура, биз умумий тилшунослик соха­
сидаги дастлабки кдцамни тилшунослик тарихидан, ли­
соний утмишдан бошладик.

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish