Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги бухоро озик-овкат ва енгил саноат



Download 1,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/85
Sana21.02.2022
Hajmi1,45 Mb.
#75814
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   85
Bog'liq
don va don mahsulotlarini saqlash texnologiyasi

2.2. Дон массаси компонентлари. 
Дон массасига асосий тур дон билан биргаликда хар доим бошка 
аралашмалар: бошка тур усимлик уруглари ва ифлослантирувчи усимлик 
уруглари,органик ва минерал чанг ва хоказолар хам тушиб колади.Бу 
аралашмаларнинг микдори ва сифат таркиби агротехника тарзи,хосил йигим-
теримининг ташкил килиниши ва усулидан боглик. 
Асосий тур дон ва барча аралашма гурухлари талайгина микдордаги 
микроорганизмларни узида саклайди. 1 гр дон массасида ун ёки юз минглаб, 
баъзан эса миллион экземпляр микроорганизмлар топиш мумкин. Шундай 
килиб, микроорганизмлар-дон массасининг мукаррар йулдоши, унинг 
таркибий кисми, маълум шароитда улар доннинг хоати ва сифатига мунтазам 
таъсир курсатади. 
Дон ва аралашмаларнинг шакл ва улчами буйича бир хил эмаслиги дон 
массасидаги каттик жисмлар орасидаги оралик-дон оралиги фазоси, бушлик 
пайдо булишига олиб келади. 
Дон оралиги фазосини тулдирувчи хаво мунтазам равишда дон 
массасининг хамма компонентларига таъсир килиб, узининг тарки-
би,харорати ва хатто босими билан атмосфера хавосидан фарк килиши 
мумкин. Шундай экан дон оралигидаги хавони хам дон массасининг 
таркибий кисми деб айтиш мумкин. 


Шундай килиб, дон массаси таркибига куйидаги ташкилий кисмлар 
киради: 
- Бир-биридан йириклиги, туликлиги ва холати билан фарк киладиган 
асосий тур дони (уруги), баъзан эса бошка усимлик тури дони (уруги), 
кайсики кулланилиши, характери ва бахоланиши билан асосий тур донга 
ухшайди; 
-микроорганизмлар; 
-дон оралиги фазосидаги хаво; 
Бу доимий компонентлардан ташкари, айрим дон партияларида 
зараркунанда ва каналар хам учраб туради. Уларнинг дон массасида учраши 
максадга номувфик холат булиб, буни таъкиб килиш керак. Дон массасида 
узининг табиати буйича турли хоссаларга эга булган юкорида курсатиб 
утилган компонентларнинг булиши саклаш пайтида албатта хисобга 
олиниши шарт. 

Download 1,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   85




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish