Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги а мадали аскаров



Download 0,72 Mb.
bet40/57
Sana20.06.2022
Hajmi0,72 Mb.
#679991
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   57
Bog'liq
УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА УРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ

К.ИЛИНДИ.
Мамлакатимиз дастлаб (1991-1993 йилларда) Рос­сия федерациясининг «рубль» зонасида булиб турди. Буни з^аётнинг узи, иктисодий имкониятларимиз та^озо этарди. ^ис^а мудлдт "купон" пул системаси жорий 1^илиниб, 1994 йил 1 июлдан Узбекистон Рес­публикасининг муста^ил пул бирлиги —сум муома- лага киритилди. Шундай к,илиб, Узбекистон Респуб- ликаси х.ар жих,атдан мустак,ил давлат булиб узил- кесил шаклланди.
Тарихдан маълумки, иктисодий ^арам xaAiymp вилоят, улка, губерня ма^омида булган кезларда уларнинг уз пул бирлиги булмайди. Улар давлат ма- ^омини олсаю, аммо кимгадир ^арам ^олатида булса, ички бозорда олди-сотди муомаласи учун мис танга (пул) зарб этадилар. Бу ундай давлатнинг боищалар олдида иктисодий жи^атдан заифлигидан далолат беради. Агар муайян давлат кумуш танга (пул) зарб этишга журъат этса, демак, у иктисодий жи^атдан узини унглаб олган, оёвда туриб олган давлат х,исоб- ланган. Бундай давлат нафа^ат уз пули билан ички бозорда, балки таш^и бозорда з$ам уз урни ва мав- ^еига эга давлат з^исобланган. Агар у давлат олтин пул зарб эта бошласа, у уз даврининг империя ма^о- мига даъвогар давлати ^исобланган. Демак, миллий пул ва унинг ички ва тапп^и бозордаги урни муайян давлат иктисодий ва х,арбий ^удратидан далолат бе­ради. Жаз^он бозоридаги миллий пулнинг ^адр- ^иймати мамлакат иктисодий ^удрати ва фу^аролар- нинг фаровон турмуш тарзидан нишонадир. Муста- ^ил Узбекистон давлатининг ички ва ташр сиёсати, Президентимиз таъбири билан айтганда, айнан мана шу муаммонинг ечимига ^аратилган.
Хал^аро иктисодий ало^аларни кескин ривож- лантириш учун Узбекистоннинг табиий-географик урнининг но^улайлиги ва Советлар з^окимиятининг ин^ирози туфайли иктисодий-хужалик алокала- рининг издан чи^иб кетганлиги з^исобга олиниб, Рес­публикада мустакил ривожланишнинг узига хос тамойиллари ишлаб чикилди. Бунда ах,олининг кам даромадли катламини каттик ижтимоий з^имоялаш ишига катта эътибор каратилди. Тарихий анъаналар, миллий менталитетимиз з^исобга олинган з^олда, жа- з^онда "УЗБЕК МОДЕЛИ" деб тан олинган ва мамла­кат иктисодий з^аётини боскичма-боскич ривожлан- тиришга каратилган давлат дастури ишлаб чикилди. Бу з^ужжатларни амалий з^аётга татбик этиш йулида куплаб конунлар кабул килинди ва уларга кези кел­ганда тегишли тузатишлар киритилмокда, янги к°‘ нунлар кабул килинмокда.
Мамлакат иктисодиёти маънавий з^аёт тамойил­лари билан уйрунликда ривожланмаса, жамиятда foh- вий бушлик пайдо булади. Бу масалада з$ам Респуб­лика Президента улкан амалий ишларга бош-кош булмокда. и
И.А.Каримов 1997 йилда чоп этилган "Узбекистон

  1. аср бусагасида: хавфсизликка таздид, барка- рорлик шартлари ва тараккиёт кафолатлари" номли машз^ур асарининг "Маънавий кадриятлар ва миллий узликни англашнинг тикланиши" бобида з^амда "Та- факкур" журнали бош муз^аррирининг саволларига жавобан чоп этилган "Жамият мафкураси халкни- халк, миллатни-миллат килишга хизмат этсин" деган рисоласида узбек халки ва миллати, унинг миллий мафкураси миллатни бирлаштирувчи омил эканлиги, фикр карамлиги тафаккур куллигидан нишона экан­лиги, мафкурасиз одам ва жамият, унинг давлати истикболсиз з^окимият эканлиги, мустаз^кам маъна- вият билан куролланиш енгилмас кучга айланишини, мафкура майдонлари ядро полигонларидан з^ам кучли эканлиги, мафкура утмиш билан келажак уртаси­даги куприк эканлиги, онгли турмуш жамият з^аёти- нинг бош мезони эканлиги, куч билим билан тафак- курда эканлиги ва низдоят кучли давлатдан кучли жамият сари интилиш мустакил Узбекистоннинг бош йули эканлигини алоз^ида таъкидлайди1. 1998 йилда

чоп этилган "Тарихий хотирасиз келажак йук" аса­рида узбек миллати ^еч качон кучманчи халк булган эмас, аксинча, шу заминнинг тагли-тугли, кадимдан сурорма дех,кончилик ва сертармок ^унармандчилик билан, савдо-сотик ишлари билан мунтазам шугул­ланиб келган утрок халк эканлигини таъкидлаб, олимларимиз олдига катта вазифаларни юклади1.

Тала бала р, умуман ёш авлод учун яратилган ушбу укув кулланмаси аслини олганда, Президентимиз то­монидан биз олимлар зиммасига юклаган ана шу талаб ру^ида ёзилган асарларнинг дебочасидир.

УЗБЕК ХАЛЦИНИНГ ЭТНОГЕНЕЗИ ВА ЭТНИК ТАРИХИ 1
Тошкент «Университет» 2007 1

Download 0,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   57




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish