Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазiiрлиги



Download 65,76 Kb.
bet21/22
Sana24.02.2022
Hajmi65,76 Kb.
#232736
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   22
Bog'liq
Lїьрф -ёёртшщ.pdf

<щон»ига уз таълимотининг х,ужайрасини киритади. Аншqюm, ёзганларнинг


заминида тасаввуф фалсафасининг жав)(ари ётади. Буни ИЛFаш лозим, холос. Негадир, Фитрат А)(Мад Яссавий таълимотинииг ана шу жав)(арини излашии истамайди. Шу боисдан у А)(Мад Яссавийнннг «Мауту 1(36ла ан тамуту», яъни «Улишдан аввал улинглар» иборасини жунгина, юзаки тушунтиради. Умуман, Фитрат А)(Мад Яссавийнинг мутасаввуф сифатидаги таълимотини етарлн ба)(олай олмаган. Бунда, бизнингча, А)(Мад Яссавий
«хикмат»ларшининг соддалиги, ХЗЛl(Она сажняда булганлнгиднр. А.
Фитратга бадииётда мураккаблик, теран фикрлилик, мантиs:ан чуl()'])ПНI\ хуш келган. Унинг А)(Мад Яссавий ижодига, таълимотига s:арашини )(ам шу билан изохлаш мумкнн.
«А)(Мад Яссавий, дейди профессор Нажмиддин К:омилов, - «J<;уръон» х,икматлари, J<адислар мазмунини ва тасаввуф rояларини 1\УШИб куйлаган. Уин инсофу адолат, )(алоллик ва ту,риликии орифлик, ошиI<;Jiик, хилват ва уэлат билан боFлаган. У биринчи булиб тасаввуф Fояпарини туркийлар орасига ёйиб, нафс ва J<Удбинлик каби купгина ёмон нллатларни I<;аттиF танкид КИлдИ». («Халl( сузи» газетасн, 1993 йил, 6 август). ДарJ)(алоллик каби «ер ишлари» билан бевосита боFланган мавзулардаrи шеърларининг «l(он»ида J<ам тасаввуф фалсафасага оид зарраларнииг кезишиии пайl(аш мумкин. Ундан кейин А)(Мад Яссавий йулида ижод килгаи жуда куп шоирларда бундай даражага кутаралолмасликни курамиз. Уларнинг
.,
аксарида диний мавзу, диний мотив фуl(ароларни l(YJJl(ИTИШ, уларнинг юрагига вахима солиш каби маl\Сад й)'лида хизмат 1.:;илдирилгандек таассурот 1<олдиради. Шу боисдан Ах.мад Яссавий ва унинг издошларини ,-ам турли даражаларга, уларнннг ижодларини турли йуналишларга булиш туrрисида профессор Н. Комилов ёзганлари туrри йулдир. У мумтоз адабиётимизнинг узвий l(ИСМИ булмиш тасаввуф адабиётининг узига хосликларини ургаиишда тадl(ИI\ОТ босl(Ичлари 1<андай булишиии таклиф 1<илади. Дастлаб «...А,-мад Яссавийдан бошлаб, - деб ёзади Н. J\омилов, - туркона тасаввуфий анъаналар заминида шаклланган ва ривож топган адабиёт тадl\ИI< к,илинади. Бу адабиётиинг узи ,-ам БОl\ирFОний, Суфий Оллоёрлар каби диний йуналишда ривожлангани, Машраб каби тавJ\Ид тараннуми йуналишида ривожлангаии, Собир Сай1<алий, J<азиний, l\орий, Юсуф Сарёмий каби икки томонни 1\УШИб ривожлангани бор». («УзАС», 1993 йил, 7 май).
Яссавий «J<икмат»лари ва унинг издошлари ёзган асарлар орасидаги ю1<орида курсатилган фарI<Лариииг мавжудлиги шу даражада сезиладики, буни ,-атто татар Хадl\ИНИИГ суфий адиби Мавло l\улининг дииий о,-ангдаги «J\ИКМВТ»лари билан солаштиргаиимизда ,-ам пай1<аш мумкин. Жумладан, унинг «улим фалсафаси» ифодалаиган х,икматларини олайлик:

Бу дунёдин утоси, Бирин-бирин кетоси, Гур уйинда ётоси, Хайрсиздир бу дунё,


Борур йулинг бир хатарли1< уйдир ёлrуз, J\opoнry тун тек турур, булмаз кундуз.


Бу уйда ёлrуз 1<олrунг, й}'I< уruл-l(Из, Шундин бурун тавба-тавфик !(Ила кургил.
Сиротдин тушса ёву ,, Жах,аннамда «;айна-сузуб, ЙИлон, чаён танлар , зуб, Fам емакдин узга бу; мас,

(«Вестник научного общества татароведения»,


№ 7. Казань. 1927. стр.)
Мажмуанинг охирига Ахмад Яссавий асарларининг тили, услубини тадкик этишда куп келиб колар, деган максадда Ах,мад Яссавийнинг К:озонда 1295 х,ижрий, 1878 милодийда босилган «Девони х,икмат»ининг 1-нашридан
бир кием плова килинди. Мазкур нашрда 67 )(икмат ва муножот бор. Муаллифнинг ёши билан боFлик х,икматлар силсиласи узилмаслиm учун

  1. нашрга кирмай колган.

Умматларнм ёзуКЛарнм )(ар жума кеч Олиб келгай, ё Му)(аммад, сен муни чеч,

деб бошланадиган х,икмат бошка нашрдан олннди.



Download 65,76 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish