Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet91/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

Ол- 
тинчидан,
федерациянинг субъектлари давлат белгиларига — уз конс- 
титуциясига, олий давлат хокимият органларига (субъект бошлиги, 
парламент, хукумат), уз рамзларига эга булади.
Федерация таркибига кирувчи давлатлар ихтиёрий равишда бирла- 
шиб марказлашган давлатни ташкил килади. Федерацияда барча аъзо
97
4
-
427


ДАВЛАТ ВА ХУКУК НАЗАРИЯСИ
субъектлар номидан марказий идоралар иш олиб боради ва унинг 
манфаатларини ифода этади.
Федерациянинг бир-биридан фаркдовчи уч тури мавжуд: худудий, 
миллий ва миллий-худудий федерация.
Худудий федерация мамлакатни худудий белгиси буйича такс и мл а ш 
принципига асосланган. Бу кридага кура, худуди жуда катта булган 
давлатларда, бошк.арувни осонлаштириш максадида федерация тузи- 
лади. Федерациянинг ушбу турини ташкил этувчи давлат тузилмалари 
суверен булмайди. Субъектлар халкдро муносабатларда бевосита ишти- 
рок этиш хукукдцан конституция билан махрум этилган булиб, улар- 
нинг иттифокдан бир томонлама чициши такркданган. Куролли куч- 
ларни иттифок идораси бош карали. АКД1, Бразилия, Мексика худу­
дий федерацияларга мисол булади.
Миллий федерацияларда субъектлар, уларда яшовчи миллатлар мус- 
такдшшги асосида тузил ад и. К^оидага кура, миллий федерация мустах- 
кам тузилма булиб хисобланади. Миллий федерацияннг асосий хусу- 
сиятига кура, федерация субъектлари — миллий давлатлар ва миллий 
давлат тузилмалааридан иборат булиб, улар асосан субъектларнинг 
ихтиёрийлик принципига мувофик бирлашадилар. Катта ва кичик мил­
латлар суверенитета кафолатланади х,амда олий давлат идоралари фе­
дерация субъектларининг вакилларидан ташкил этилади. Мазкур феде- 
рацияга бирлашган барча миллатлар уз такдирини узи белгилаш хукукдга 
эта буладилар. Югославия Иттифок Республикаси (Сербия ва Черного- 
риянинг иттифоки эди), Чехословакия (1993 йилда Чехия ва Словакия га 
ажралиб кетган) иттифокдари миллий федерацияларга мисол була 
олади.

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish