Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


тократии шаклларда намоён булади. Тоталитар режим



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet94/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

тократии шаклларда намоён булади.
Тоталитар режим
усулига фашистик давлатлар ва «шахега сиги- 
ниш» давридаги социалистик давлат мисол булади. Ушбу режим куппар- 
тиявийлик тизимини рад этган холда, фахат бир хукмрон партиянинг 
мавжудлигига йул хуяди ва мазкур партия жамиятнинг етакчи кучи 
деб эълон хили над и, унинг хоидалари мухаддас ахидалардек хлбул 
хилинади. Хукмрон партия давлат бошхарувини жиловлаб туради хамда 
партия ва давлат органларининг узаро хушилиб кетиши содир булади. 
Сиёсий хукмрон партия рахбари сиёсий лидер булиб, у давлат бош- 
лиги хисобланади. Мамлакатда сиёсий плюрализмга йул хуйилмай, 
ягона расмий мафкура урнатилади. Давлатда энг доно, «халх отаси» 
бошчилик хилади ва у буюк дохий деб эътироф этилади.
Тоталитар давлат бошкдрувида идора этиш тартиби ута марказлаш- 
ган булади. Барча фухаролар юхоридан келадиган буйрукдарга огишмай
101


ДАВЛАТ ВА ХУКУК НАЗАРИЯСИ
амал кдтадилар. Дар кдндай ташаббус такдщланади. Шахе сиёсий хдётда 
деярли иштирок этмайди ва одамлархаёти кдттихназоратга олинган булади.
Фашистик идора усули
тоталитар режимнинг авж олган шаклларидан 
бири булиб, у миллатчилик мафкураси бир миллатнинг бошкдлардан 
афзаллиги тугрисидаги тасаввурларга таянади. Инсонларнинг хуку к, ва 
мажбуриятлари кдйси миллатга мансублигига боглик, булади, шунингдек 
бу режим амал кдладиган давлатларда цензлар асосан шахенинг миллати 
ва иркрга караб белгиланади. Ушбу режим одамлар к,онун ва суд одцида 
тенг булиши мумкин эмас деган ахидага таянади, факдт бир миллатни 
олий ирхха мансуб деб эълон кдлади ва у барча имтиёзларга эта булиши 
мумкин, деб хреобланади. Бундай \олларда инсон ва унинг шахеига 
нисбатан агрессив кайфият хукмрон булади. Жамиятда узлуксиз равищца 
ижтимоий ихтилофлар, омманинг кдшшокдашуви юз беради.

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish