Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet89/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

Федератив давлат (лотинча «Гоебегаге» сузидан олиниб, «иттифок, 
билан мустах,камлаш» маъносини англатади) мураккаб давлат демак- 
дир. Федератив давлат — тенг хукукди республикалар, штатлар, кон- 
тонлар ва бошкд давлат тузилмаларининг ихтиёрий бирлашуви асоси- 
да ташкил топади.
Тарихда йирик давлатлар вужудга келишининг икки йули булган. 
Хар икки йул бир неча ёки купчилик алохдда давлатларнинг бирла- 
шувидан бошланади. Биринчи йул муайян икдисодий, сиёсий ёки хдр- 
бий макрадларга эришиш мак,садида шартномавий бирлашув (федера­
ция йули); иккинчиси — унитар давлатга икдисодий ва маданий чати-
95


ДАВЛАТ ВА ХУК.УК, НАЗАРИЯСИ
шиб кетадиган сиёсий кушилиш йули. Федерация тушунчаси хакдца 
купчиликнинг тасаввури ва тушунчаси нохолис ёки мавхум булиб, 
айримларнинг фикрича, федерацияга бирлашиш гуёки, федерация тар- 
кибидаги мавцеи юкрри булган давлатга карам булиб крлишни назарда 
тутади. Аслида, федерация турли тарихий даврларда бир неча кичик 
давлатларнинг ташку! хавфдан мудофааланиш максадида бирлашуви 
натижасида юзага келган.
Америка Кушма Штатлари бир неча мустакуш штатларнинг 1775 
йилда Англия мустамлакасига кдрши курашишда страте гик максадлар- 
да ягона федерацияга бирлашганлиги асосида ташкил топган. Федера- 
тив давлатлар ер юзида кеча ёки бугун пайдо булган янги давлат 
тузилмаси булмай, балки унинг вужудга келиш тарихи XVII асрнинг 
охири ва XVIII асрнинг бошларига бориб такал ад и. АКД1, Канада, 
Мексика, Германия давлатлари шулар жумласидандир.
Давлатларнинг ягона федерация таркибига бирлашуви айрим лол­
ларда уларнинг бигга давлат таркибига сингиб кетиши натижаси, дав- 
латнинг тузилиши шакли даставвал федерация булса, кейинчалик уни­
тар сиёсий шаклга айланиб кетиши хрллари учраб туради.
Франция мисолида курадиган булсак, мазкур давлат тарихда бир 
неча маъмурий-худудий бирликлардан иборат булган алохувда кичик 
муста кил давлатлар, жумладан, бир кцроллик, бир курф-юретлик, 
26 герцоглик, 6 князлик, бир маркграфлик, 77 графлик, 19 вице- 
графлик, 14 мулк, бир маркизлик, бир «капталат» ва 13 вакф 
ерларидан ташкил топган эди. Улар дастлаб федерация таркибига 
бирлашдилар, кейинчалик бу кичик давлатларнинг барчаси ягона 
Франция давлати сифатида бирлашиб, узида унитар сиёсий шаклни 
ташкил этди.
Федератив давлат тузишнинг узига хос асослари булиб, уларнинг 
инкор этилиши келажакда бу каби тузилманинг бардам топишига олиб 
келиши мумкин: биритидан, федерация ташкил этилиши учун икки 
ёки ундан ортик; давлатларнинг булиши талаб этилади; иккитидан, 
давлатлар нисбатан унча катта булмаган шаклда тузилган булиши ло- 
зим, чунки федерацияни марказдан туриб бошк,ариш имконияти ва 
унга кулайлик яратилиши талаб этилади. Агар федерация таркибида
96


IV БОБ. ДАВЛАТНИНГ ШАКЛЛАРИ
жуда куп давлатлар бирлаштирилса, бундай федерация самарасиз булиб 
колиши мумкин; 

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish