Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


ДАВЯ АТ ВА ХУКУК НАЗАРИЯСИ



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet86/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   82   83   84   85   86   87   88   89   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

91


ДАВЯ АТ ВА ХУКУК НАЗАРИЯСИ
роф этилса, сайлов институтининг мавжудлиги хамда муайян даврий 
мудцатга ваколат берилиши эса республика бошхарув шаклининг кури- 
ниши хисобланади.
Давлат бошцарувининг республика шаклида давлат хокимияти ва 
боищарувнинг олий органлари бевосита хал к, томонидан ёки халк, сай- 
лаган органлар томонидан сайлаб хуйиш йули билан тузилади ва унинг 
ваколати муайян муддатга белгиланади. «Республика» лот. гезриЬИка — 
«жамоа иши», «халк, иши», давлат деган маънони англатади. Республи- 
канинг асосий белгилари — хокимият олий органларининг сайлаб 
куй ил и ши, хокимият ваколатларининг тахсимланиши, хонунларнинг 
бажарилишини назорат кдлувчи орган — судларнинг мавжудлиги, фу­
хароларнинг давлат ишларини бошхаришда бевосита ва билвосита иш- 
тирок этиши.
Жамият тараххиёти тарихида республика шаклидаги давлат бошха- 
рувининг бир неча куринишлари маълум. Афина давлатида (мил. ав. V — 
IV асрлар) боищарувнинг демократик республика шакли мавжуд булган. 
Унда афиналик эркин фухароларнинг кулга айланишига йул куй ил- 
масди. Бу республикада ижтимоий рахобат, кулга эгалик хилишнинг 
махсус тартиби, жамоа кулчилиги мавжуд эди. Шунингдек, Афинада 
давлат бошхарувининг бирмунча самарали тизими фаолият курсатган.
Спарта (мил. ав. V—IV асрлар) ва Рим давлатлари (мил. ав. V—II 
асрлар) аристократок республикалар булган. Улар давлат сифатада ак- 
сарият ахолининг аристократия, нуфузли киборлар хисмининг манфа- 
атларини ифодалаган. Шунингдек, шахар-республикалар хам мавжуд 
булиб, уларда фухароларнинг эркинликлари ва хусусий мулк муноса- 
батларининг эркинлиги тан олинган. Шахар-республикалар Флорен­
ция, Венеция — Италияда; Новгород, Псков — Россияда ва Герма­
ния, Франция, Англияда хам булган.
Республика хозирги дунёда кенг тархалган давлат бошхарув шакли 
булиб, унинг икки куриниши мавжуд: 1) президентлик республикаси;
2) парламентар республика.
Президентлик бошхарув шаклида «кучли президент» хоидасига 
асосланилади. Президент хукумат бошлиги хисобланиб, уни тузади ва 
хукумат президент олдида хисобот беради. Президент хам расман, хам
92


IV БОБ. ДАВЛАТНИНГ ШАКЛЛАРИ
амалда давлат бошлиги дисобланиб, махсус тартибда хал к, ёки сайлов- 
чилар дайъати томонидан сайланади, шу боне у парламентдан муста- 
кдл долда фаолият юритади. Президент мустадил долда норматив ва 
норматив булмаган хужжатлар дабул кдлиш дамда парламент кабул 
дилган донунларга вето дуйиш дудудига эта.
Давлат бошлиги кенг ваколатларга ва мамлакатда докимиятни амалга 
оширишда мудим нуфузга эта булиб, шахсан узи ёхуд парламент рози- 
лиги билан хукумат аъзоларини тайинлайди дамда вазифасидан озод 
дилади, шунингдек баъзи долларда парламентни хдм тардатиб юбо- 
риш дудудига эта.
Президент ижроия докимият радбари булсада, айни вадгнинг узи- 
да миллатнинг яхлитлиги рамзи дисобланади. Президент мамлакатда 
олий бош думондон вазифасини хдм амалга оширади. Масалан, Рос­
сия, Франция, Узбекистан Республикаси ва бошкд датор давлатларда 
президент бевосита халд томонидан сайланади. Сайловлар тегишли 
донунлар асосида амалга оширилади.

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   82   83   84   85   86   87   88   89   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish