Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


н и н г о д ц и й г и н а узгар и ш и хаХВДа э м а с б а л к и дав лат х у р и л и ш и н и н г



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet144/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

н и н г о д ц и й г и н а узгар и ш и хаХВДа э м а с б а л к и дав лат х у р и л и ш и н и н г  
«дем ок р ати к » ш ак л л ар и х а х и д а ж ам и я тдаги ч ухур с и н г и б к етган э с к и  
с т е р е о т и п (х о л и п )л а р н и н г т у б д а н узгар ган л и ги , у м у м а н М Д Х дав лат- 
л ар и да дав лат х о к и м и я т и к о н ц е п ц и я с и н и н г хай тадан к ур и б ч и х и л г а н - 
л и ги х ахи да б ор аёти р .
Хокимиятларнинг охилона тахсимланиши — давлат тузилмалари- 
нинг самарали фаолият юритиши суиистеъмолликларнинг бартараф 
этилиши, инсон ХУХУХ ва эркинликларининг химоя хилиниши, уму-
159


ДАВЛАТ ВА ХУКУК, НАЗАРИЯСИ
ман конунчиликни таъминлашнинг гаровидир. Шунинг учун х,ам коки- 
миятлар таксимланиши принципининг давлатчилигимиз каётига реал 
сингдирилиши масаласи катта назарий ва амалий акамият касб этади.
Биргина куйидаги мисолга мурожаат этайлик. Президентлик лаво- 
зимининг жорий кдпиниши ва кейинчалик унинг кучайиб бориши 
купчилик республикаларда парламент билан ижроия органлар уртаси- 
да кокимият ваколатларини кбайта таксимлаш масаласини кун тарти- 
бига куйди. Бу жараённинг анча мураккаблиги аён булиб крлди. Далил 
сифатида Россия Федерациясининг парламенти билан хукумати урта- 
сида узок давом этган кескин карама-каршиликни эслаш кифоя. Таж- 
риба шуни курсатадики, республикаларнинг парламентлари президент­
лик кокимияти билан «бакслашишга» лаёкатсиз булиб чикдилар.
Хокимиятлар таксимланиши принципи мамлакатнинг аник, тари- 
хий шарт-шароитларини кисобга олган хддца окдтона жорий этилса- 
гина, кокимият органларининг мувозанати ва тенглигини таъминлаш 
мумкин. Мазкур принцип кокимият эгаси булган субъектларнинг узаро 
муносабатларини тартиб (муайян колип, андаза)га солиш имконияти- 
ни беради. Зеро, уларнинг х;ар бири уз сокаси доирасида мустакдт 
булиб, бошка кокимиятга итоат этмайди ва сузсиз ижро этилиши 
мулжалланган карорлар (актлар) кабул кдтади.
Бирок кокимиятлар таксимланишини мутлакдаштириш керак эмас, 
чунки кокимиятларни узаро бирлаштириш, улар фаолиятини уйгун- 
лаштириш лозим булади. Бунинг учун кокимиятларнинг мавкеини 
(макомини) конституциявий белгилаш, чегаралаш талаб килинади. Би- 
рон-бир кокимиятнинг конун билан мустаукамлаб куйилган «чегара- 
лар»дан четга чикиши ва бошка кокимиятларнинг ваколат доирасига 
аралашиши мумкин эмас.
Хокимиятнинг кар уч шахобчаси, биргаликда ягона давлат коки- 
миятини ташкил этади. Улардан бошка кеч бир давлат органи кокими- 
ятга даъвогарлик килолмайди.
Хокимиятлар таксимланиши принципининг муким жикатларидан 
бири шуки, унда кокимиятнинг каР бир шахобчаси (тармоги) колган 
икки кокимият субъектининг кар бирини назорат килиш кУКУ^и ва 
имкониятига эга булиши керак. Аммо бу назорат — устунлик эмас.

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish