Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


ДАВЛАТ ВА *УКУК НАЗАРИЯСИ



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet141/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   137   138   139   140   141   142   143   144   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

155


ДАВЛАТ ВА *УКУК НАЗАРИЯСИ
со ажралмас, ягона ва булинмас «халц суверенитеты» позициясида 
туриб Монтескьенинг хокимиятлар такримланиши гоясини танк,ид кдл- 
ган. Руссо уз даври учун илгор хисобланган сиёсий дастур билан чих- 
кдн. Унинг асосида давлат хаётини «акд хукмронлиги» ва халх сувере- 
нитетини таъминловчи «ижтимоий шартнома» воситаси оркдли де- 
мократик ташкил этиш гояси ётади.
Руссо давлат ваколатлари тахсимланишини, яъни давлат органла- 
ри уртасида ваколатлар чегараланишини тан олган. Руссонинг таъби- 
рича, хонун чикдрувчи хокимият — суверен халх иродасининг ифода- 
чиси булганлиги сабабли, у (хонун чикдрувчи) барчата тааллукди уму- 
мий хусусиятга эта масалаларни тартибга солиши лозим. Ижроия хоки- 
мият суверен халк, кдрори билан урнатилганлиги боне, у халхнинг 
ишончли таянчи ва хизматкори сифатида майдонга чихади. Барча дав­
лат органларининг тенглигига олий хонун чихарувчи хокимиятни хай- 
та тузиш эвазига эришилади. К,онун чихарувчи хокимиятни халхнинг 
узи бевосита мажлисларда амалга оширади (йирик шахарларда вакил- 
лик органлари тузилиши мумкин).
Юкррида келтирилган икки ёндашув элементларини бирлаштириш 
биринчи марта Америка Кушма Штатларининг 1787 йилги Конститу- 
циясида узининг хонуний ифодасини топтан. Конституция муаллифла- 
ри «биз Кушма Штатларнинг халкц... » деган сузлар билан унинг суве- 
ренитетини баён этган. Давлат органлари (Конгресс, Президент ва 
унта итоат кдтувчи министрлар, судлар)нинг ваколатларини булиб 
бериш орхали эса «узаро тийиб туриш ва харши таъсир этиш система- 
си» билан тулдирилган хокимиятлар тахеимланишини жорий кдтган.
Купчилик буржуа давлатлари, шу жумладан АКД1 хам, халх суве­
ренитета ва ундан келиб чикувчи хонуннинг олийлиги принципи за­
мирила «хокимиятлар тахсимланиши»ни эътироф этган. Масалан, АКД1 
Конституциясига биноан, хонун чихарувчи хокимият Вакиллар пала- 
таси ва Сенатдан иборат Конгрессга тегишли. Ижро этувчи хокимият 
сайлашга вакил кдаинган к и шил ар томонидан сайланади. Президент 
бир вакдиинг узида хам давлат бошлиги, хам хукумат бошлиги хисоб- 
ланади. У хонунларга итоат этиши шарт, аммо Конгрессга хисоб бер- 
майди.
156


!зе
и
о
хд
щ
п>|
ш
оо
,2поЛ!2,
лл
лл
лл

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   137   138   139   140   141   142   143   144   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish