Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


VI Б О Б . ДАВЛАТ МЕХАНИЗМИ (АППАРАТИ)



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet145/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   141   142   143   144   145   146   147   148   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

160


VI Б О Б . ДАВЛАТ МЕХАНИЗМИ (АППАРАТИ)
Назорат ХУХУХИ назорат хилинаётган хокимиятнинг конституциявий 
ваколатларини узлаштириб олиш имконини бермайди.
Хокимиятлар тахеимланиши хар бир хокимиятнинг уз ваколати 
доирасвда тулак;онли хокимият эгаси булишини тахозо этади. Шу боне 
хар кдндай алохвда олинган давлатда ягона к,онун чик,арувчи орган, 
ягона ижро этувчи орган хамда ягона судлов органи (тизими) булиши 
лозим.
Илгари юридик адабиётда «вакиллик хокимияти» деган ибора кенг 
кулланиларди. Бу иборани тугри деб булмайди. Аслида хонун чихарув- 
чи хокимият ва вакиллик органи дейиш тугридир. К,онун ижод этиш 
фак,ат вакиллик органи томонидан эмас, балки бевосита хал к; томони- 
дан (референдум йули билан) ёки хатто алохида шахе томонидан 
(монархия шаклидаги давлатларда) амалга оширилиши мумкин. Бун- 
дан таищари, масалан, Франция ва Крзогистон Президентларининг 
хам хонунчилик ваколатлари бор. Вакиллик харакгерига эса хам хонун 
чихарувчи, хам ижро этувчи хокимият эга булиши мумкин.
Хокимият тахеимланиши серхирра ходиса булиб, у тузилма хосил 
хилувчи ва функционал принципдир. У алохида таркибий хисмлар- 
нинг хотиб холган 
й и р и н д и с и
эмас, балки амал хилувчи, харакатла- 
нувчи механизмдир. Бу механизм мураккаб келиштирув ва махсус 
хуку хин жараёнларни (шу жумладан, ихтилоф ва фавхулодда холат- 
ларга мулжалланган жараёнларни) бирлапггириш воситасидир. Хоки- 
миятларнинг ягоналиги (хамжихатлиги) ва тахеимланиши давлат хоки- 
мияти тармокдарининг диалектик х°латидир. Ягоналикка диалектик 
мувозанат орхали, х°кимиятларни мутаносиблаштириш ёрдамида эри- 
шилади.
Хокимиятлар тахеимланиши назариясининг тарихий ва умуминсо- 
ний хадр-химматига тан бериш билан бир хаторда шуни таъкидлаш 
керакки, у маъмурий-буйрухбозлик тизимининг барча офатлари ва 
бетайин давлат боищаруви охибатларидан халос булишнинг ягона во- 
ситаси эмас. Бунинг учун хали яна бир хатор омиллар керак. Яъни, 
илгор тараххий этган демократия, тегишли сиёсий маданият даража- 
си, «узаро тийиб туриш ва харама-харши таъсир этишнинг» конститу­
циявий расмийлаштирилган системаси ва хоказо. Тарихий тажриба шуни
161

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   141   142   143   144   145   146   147   148   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish