Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


VI Б О Б . ДАВЛАТ МЕХАНИЗМИ (АППАРАТИ)



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet140/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   136   137   138   139   140   141   142   143   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

VI Б О Б . ДАВЛАТ МЕХАНИЗМИ (АППАРАТИ)
парламент узининг мутлак, хркимлигини урнатиши мумкин. Шу са- 
бабли хдм ижро ^окимиятининг бошлиш крнунларни имзолашда «уе1о» 
(яъни, вакдинча рад этиш) хукукддан фойдаланади, к;онунчилик та- 
шаббуси хукукига эта булади.
Уз навбатида, крнун чикдрувчи орган крнунларнинг ижро этувчи 
орган томонидан кдндай бажарилаётганлиги устидан назорат кдаиш 
ваколатларига эга, хукумат эса парламентга хцсоб беришга мажбур.
Хокимиятнинг турли тармокдари уртасида узаро муносабат маса- 
ласига чукуррок, кириб борар эканмиз, унда Монтескьенинг кдрашла- 
ри Локкнинг гояларидан фарк, кдтишини курамиз. Хокимиятларнинг 
узвий алокддорлигини тан олиш билан бирга, Локк крнун чикдрувчи 
хркимият ижро этувчи хркимиятдан устун туришини таъкидлайди. Мон­
тескье эса уларнинг туда тенглиги, мустакдллиги, \атто алощдалиги- 
ни ёкдаб чикдди. Бундан ^окимиятлар мутлак,о чекланмаган деган маъ- 
но ч и куга иди. Аксинча, х,еч бир хркимият идораси бошк.асининг вако- 
латлари доирасига аралашмайди. ХаР бир хркимият уз ^имояси нукдаи 
назаридан узга хркимиятни назорат кдяади, чеклаб туради, ваколатла- 
ридан четга чикцшга йул куймайди. Бунда \окимиятларни таъминлаш- 
нинг тартиби, воситалари (механизми) вужудга келтирилади.
Хокимиятларнинг энг макнул такримланиши «узаро тийиб туриш 
ва к,арама-к,арши таъсир этиш системаси» ёрдамида таъминланади. Маз- 
кур система бирон-бир хркимият органининг мутлак, авторитар мавк,е- 
га эга булишига, ХУКУКДШ ва конституцияни поймол этишига йул 
куймайди.
Монтескье кашф этган «узаро тийиб туриш ва кдрама-кдрши таъ­
сир этиш системаси», яъни ^окимият тармокдарини мувозанатда уш- 
лаш ва хдтто, кдрама-кдрши куйиш системаси давлат органларининг 
самарали \амкорлик кдлишига шароит ярата олмайди, — деб ёзади 
рус олими А. Барнашов.
Монтескьенинг схемаси «уч хркимият» орасида бирининг устун 
булишини инкор этади. Бу таълимот, аввало, ^окимиятлар так;симла- 
нишига ташкилий-хукукдй ёндашувни англатади.
Кейинчалик Монтескьенинг кдрашлари буржуазия мафкурачилари 
томонидан танкддга учраган. Хусусан, буюк француз олими Ж.Ж.Рус­

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   136   137   138   139   140   141   142   143   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish