Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


Ваколатни амалга ошириш тартибига кура



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet138/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   134   135   136   137   138   139   140   141   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

Ваколатни амалга ошириш тартибига кура, 
коллегиал органлар ва 
якка тартибда ваколатни амалга оширувчи органлар.
Коллегиал органлар 
уз иш фаолиятини жамоавий тарзда, яъни 
коллегиал асосда ташкил этади. Узбекистон Республикаси Олий Маж­
лисининг Крнунчилик палатасида донунлар депутатларнинг жамоавий
152


VI Б О Б . ДАВЛАТ МЕХАНИЗМИ (АППАРАТИ)
мухокамаси ва умумий овози 
асосида 
кабул кил и над и. Махаллий 
Халк, депутатлари кенгашлари хам коллегиал тарзда фаолият юритади.
Якка тартибда фаолият юритувчи давлат органлари — мазкур орган 
рахбарлари хизмат фаолиятида муайян бир иш юзасидан жамоа билан 
маслахатлашув ёки мухокама кдлиш шаклидан маълум бир маънода 
мустакда булади ва узи якка холда карор кабул килади. Бунга Прези­
дент, Бош вазир, Бош прокурор, хоким ва бошкаларни мисол тарзида 
курсатиб утиш мумкин. Таъкидлаш жоизки, якка тартибда карор кабул 
килиш ва иш юритиш факат катта ваколат, хУНУНгина эмас, балки 
улкан масъулият хамдир.
4 -§ . Хокимиятлар таксимланиши принципи
Хокимиятнинг таксимланиши — демократии 
ХУКУКИЙ 
давлатнинг 
зарурий шартидир. Мазкур принципнинг кулланилиши хокимиятнинг 
суиистеъмол кдлинишига тусик куяди, фукароларни мансабдор шахс- 
ларнинг тазйикидан химоя килади, давлат идоралари фаолиятининг 
самарали булишига шарт-шароит яратади. Хокимиятлар таксимланиши 
назариясининг вужудга келиши узок утмишга бориб такалади. Аммо 
унинг мустакдл ва бир бутун сиёсий-хукукий таълимот сифатида шакл- 
ланиши XVII—XVIII асрдаги буржуа инкилоблари даврига тугри келди. 
Давлат органлари фаолиятининг (ваколатларининг) чегараланиши гояси 
энг умумий куринишда антик давр донишмандлари — Платон, Арис­
тотель, Полибий, Ликург ва бошкалар томонидан ифода этилган.
Хокимиятлар таксимланиши назарияси «классик» шаклининг анъ- 
анавий асосчилари Жон Локк ва Шарль Луи Монтескьедир. Хокими- 
ятларнинг конун чикарувчи, ижро этувчи ва федерал турларга були- 
ниши, Локкнинг фикрича, инсон хукукдарини таъминлашнинг энг 
мухим воситаларидан биридир. Бунда «барча конун чикарувчи хокими- 
ятга итоат этади, чунки у конунларни урната оладиган энг олий орган- 
дир». Локк суд хокимиятини алохида эътироф этмаган, сабаби уни 
ижроия хокимиятнинг таркибий кисми деб хисоблаган.
Бу борада буюк француз тарихчиси ва файласуфи Шарль Монтескье- 
нинг хизматларини алохида таъкидлаш лозим. У «хокимиятлар таксим-
153



Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   134   135   136   137   138   139   140   141   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish