Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


— хУХУХий  тартибга солиш пред мети ёки тартибга солинаётган  и ж т и м о и й муносабатларнинг тури; — ХУХУХ



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet207/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   203   204   205   206   207   208   209   210   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

хУХУХий 
тартибга солиш пред мети ёки тартибга солинаётган 
и ж т и м о и й
муносабатларнинг тури;
— ХУХУХ 
ижод 
этувчи субъект;
— 
ХУХУХИЙ х у ж ж а т н и н г ю р и д и к к у ч и ;

ХУХУХИЙ хужжат амал хиладиган ХУДУД;
— хУХУХИ Й -норматив 
х у ж ж а т н и н г ю р и д и к
н о м л ан и ш и .
Норматив-хухухий хужжатларни туркумлаш усуллари, услублари
ва йуллари хам турличадир. Туркумлашнинг жуда кенг тархалган илмий 
усуллари сифатида хуйидагиларни курсатиш мумкин: алифболи- 
предметли курсаткичлар; иерархияга (погонали мутаносибликка) асос- 
ланган туркумлаш, у одций ва унликлар буйича булиниши мумкин.
Норматив-хухухий хужжатлар уларни чихарадиган давлат органла- 
рининг мавхеи, хужжатларнинг юридик кучига кура куйндаги туркум- 
ларга булинади:
— хонунлар (Конституция ва жорий хонунлар);
— Президент фармонлари, харор ва фармойишлари;
— Хукумат харор ва фармойишлари;
— давлат ва хужалик боищарув органларининг харор, буйрух ва 
йурихномалари;
226


X Б О Б. ХУКУКНИНГ ШАКЛИ (МАНБАИ)
— махдллий вакиллик ва ижроия органларининг кдрорлари ва фар- 
мойишлари.
Ушбу туркумлашда келтирилган норматив-хукукий хужжатларнинг 
хдр бирига алохдца-алохдца тухталиб, уларнинг хусусиятлари, узаро 
муносабатлари ва фаркдарини курсатиб утамиз.
Крнун норматив -хуцуций хужжатлар тизимида.
Норматив-хукукий хужжатлар тизимида конунлар асосий урин эгал- 
лайди. Крнун хукукнинг энг мухрм шакли булиб, унда хукукнинг хдмма 
сифатлари мужассамлашади. Албатта, «конун» ибораси серкцрра ва 
маънодордир. Бу уринда суз юридик конунлар хусусида бормокда. Кр- 
нун давлат олий вакиллик органларининг энг юк,ори юридик кучга эга 
булган актидир. Конституция (Асосий конун) конунлар орасида асосий 
урин эгаллайди. Унда жамиятнинг иктисодий, ижтимоий асослари, сиё- 
сий тизими мустахдамланади, шунингдек давлат хркимияти ва бошка- 
рув механизми, фукдроларнинг асосий хукукдари, эркинликлари ва 
бурчлари белгилаб берилади. Конституция жамиятнинг хуку кий тизи- 
мини, бутун крнунчиликнинг узаги ва юридик заминини ташкил эта- 
ди. Жорий конунларнинг барчаси конституция кушдалари ва принцип- 
лари асосида хдмда уларнинг ижроси манфаати йулида чикарилади.
Конун олий юридик кучга эга. Бу сифат куйидагиларда намоён 
булади:
Конун ни уни кабул килган олий вакиллик органидан бошка \еч 
ким узгартира олмайди, бекор кила олмайди ёки янгисини урната 
олмайди;
бошка барча норматив-хукукий хужжатлар конунга катьий муво- 
фик колда кабул килинади ва амалга оширилади;
бирон-бир конуности норматив-хукукий хужжат крнунга зид булса, 
у конунга мувофик кол га келтирилади ёки бекор килинади;
конун олий юридик кучга эга булган жужжат булганлиги сабабли 
уни кабул кдаган органдан бошка кеч ким кушимча тарзда тасдикда- 
ши ва каракатдан тухтатиб куйиши мумкин эмас.
Крнун давлат нукдаи назаридан энг муким деб кисобланган ижти­
моий муносабатларни мустаккамлаш, ривожлантириш ва тартибга солиш 
воситасидир. Унда мазкур муносабатлардаги конунларнинг норматив маж-

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   203   204   205   206   207   208   209   210   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish