Узбекистон ре с п у б л и к а с и олий ва у р т а махсус т а ь л и м вазирлиги д и л о ро м ёрм атова



Download 12,02 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/108
Sana25.02.2022
Hajmi12,02 Mb.
#270107
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   108
Bog'liq
tdau-2-113

Р Э К Н чикг- Т  
Р Э М =
------------ ^

A - F .тп
бу ерда, Н - тутун чикарадиган трубанинг баландлиги; Нчикг - хавога 
чикаётган захарли газлар микдори, м3/с; Т - атрофга чикаётган газ ва 
атроф-мухит уртасидаги хароратнинг фарки; А - стратификациясининг 
мувофик коэффиценти, 
- захарли м оддаларнинг чукиш тезлиги, 
трубалардан чикадиган газнинг шарт-шароитлари.
Саноат чикиндилари (РЭК) рухсат этилган коэффициентни хисобга 
олган холда ифлослантириш даражасига (хаво, сув, тупрок) караб гу- 
рухларга булинади.
1. Хавога энг ёмон таъсир киладиган моддалар куйидагилардир:
2. Учувчи органик бирикмаларга: м етан (С Н Д бензол (С6Н 3), 
хлорфтор углерод, фенол;
3. Ю корига учадиган зарралар, тош кумир куяси, чанг, асбест, кур- 
гошин тузи, мишьяк, сульфат кислота (H2S 0 4)
4. Супер экотоксинлар: диоксинлар, бенз-а-пирен, ДЦТ, гексахло- 
риклогексан, N -нитрозоли метиламин, трихлоридфенил, пентахлорид;
5. Фотокимёвий оксидловчи: озон (О э), перекис водород (Н 20 2); 
формальдегид (СН20 ) ;
6. Галогенлар; хлор ва' фтор, ш унингдек фреонлар; радиоактив 
моддалар: радон - 222, йод -1 3 1 , стронний - 90, плутоний - 293.
Демак, атмосферага ташланадиган захарли моддалар хаммаси бир 
жойда эмас захарли чикинди таш лайдиган манба корхона, уни нг 
куввати, хажми тупрок иклим ш ароитларига караб ташланмалар м еъёри 
узгаради. Лекин, юкоридаги захарли моддалар меъёрини хамма вакт 
эколог мутахассислар уз кулида назорат килиб туришлари шарт.


2-жадвал
Атмосферани ифлослантирувчи моддаларнинг рухсат этилган 
концентрацияси
Т/р
Ифлослантирувчи
моддалар
РЭК, мг/м3
Бир марталик 
юкори меъёр
Уртача бир 
кечаю-кундузда
1
Углерод оксидлари
3.0
1.0
2
Олтингугурт диоксиди
0.5
0.03
3
Азот оксиди
0.085
0.085
4
Бензол
1.5
0.8
5
Фторли бирикмалар
0.02
0.005
6
Фенол
0.01
0.01
7
Захарсиз чанг
0.5
0.15
8
Коракуя, курум
0.15
0.05
9
IV- нитрозодиметиламин
-
55* 10'5
10
Формальдегид
0.035
0.012
И
Хлор
0.1
0.03
12
Олтингугурт водороди
0.008
0.008
13
Аммиак
0.2
0.2
14
Ацетон
0.35
0.35
15
Дихлор этан
3.0
1.0
16
Метапол
1.0
0.5
17
Бенз-а-пирен
-
т о -®
Радиоактив моддалар фони 20 мк Р/ч дан ошмаслиги керак, агарда 
атрофга таш ланаётган радиоактив моддалар фони 200 дан ошса, бу 
инсон учун захарли уни тугридан-тугри улимга олиб келади. Инсон 
танасининг вазни хам эътиборга олинади, ёш болалар радиоактив 
нурлардан тез зарарланади ва халок булади.
Республиканинг айрим худудларида радиоактив нурларниш юкори 
собик Советлар даври да Самарканд вилоятининг Нуробод тумани 
худудларидан уран ва вольфрам казиб олинган. Хозир ушбу конлардан 
ёдгор сифатида катта очик чукурликлар каровсиз ётибди, Аслида улар 
худудига моллар, куйлар одамлар кирмаслиги керак.
Бу ерлар хеч нарса билан уралмагани учун бахорда болалар мол- 
ларини бокиб, ш у ж ойларда уйнашади. Кечкурун радиоактив тупрок- 
ларда усган утларни истеъмол килинади. Радиоактив фон юкори булган 
тупрокда ухлаган болакай кулини яхши ювмай овкатланади, устидаги 
кийимларини ечм асдан ухлаб колади. Хозир хам шу жойлар вольфрам 
казиб олинади, бу худудларда радиоактив нурланиш юкори, яшайдиган 
инсонлар кейинги вактларда болалар улими ва рак касалликлари 
купайиб кетганликларини айтишади.Бу худудларда экология нихоятда 
огир ахволда.


Сувни энг куп ифлослайдиганларга куйидагилар киради:
Сунъий ювувчи моддалар;
Нефт ва унинг махсулотлари;
Кислоталар ва ишкорлар;
Пестицидлар ва гербицидлар;
Атмосферани ифлослантирувчилар
Тупрокни ифлослантирувчилар.
Узбекистон худудидаги сувлар асосан очик холда булганлигидан 
саноат корхоналари томонидан окова сувлар билан катта микдорда чи- 
киндилар сувларга ташланади. Буни купинча корхоналар атай ишнинг 
кам харажат булиши учун, зарарли ифлос моддаларни катта канал ва 
дарёларга ташлайдилар. Уз худудларида тозаловчи, тиндирувчи иншо- 
атларни, курилмаларни ишга туширсалар ичадиган ва сугориладиган 
сувларимиз тоза холда буларди.
3-жадвал
Х уж алик ва кун д ал и к иш л арда и ш л а ти л а д и га н сувлар 
ва б ал и к ч и л и к хуж аликларида зах ар л и м оддаларнин г 
рухсат этил га н к о н ц ен тр ац и яси
Т/р
Ифлослантирувчи моддалар
РЭК, мг/л
ичим лик
Баликчилик
сохаларида
1
Аммоний (NHUT)
2
0.5
2
Калий (Ю)
-
50
3
Кальций (Са” )
-
180
4
Магний (М яЛ
-
40
5,
Натрий (Na )
-
120
6
Нитрат-ион (NOj')
40
40
7
Сульфат-ион (S 04')
500
100
8
Хлорид ион (CL4‘)
350
300
9
Фтор ион (F )
1.5
0.75
10
Фосфор (Р)
-
0.3
11
Кислородга булган биологик талаб 
(К.Б.Б Т5)*
3.0
3.0
12
Кислородга булган кимёвий талаб 
(КБ КТ)*
20
20
Ичимлик сувини кимёвий таркибига жуда катта эътибор берилади, 
унинг таркиби барча захарли ва захарли бирикмалардан тозаланади. 
Сувнинг таркибини тахлил килиб хар куни урганилади, лозим булса 
кайта тозаланади, тиндирилади. Сув тоза ичимлик суви инсон учун 
жуда зарур хамиша инсон истеъмол киладиган сув стандарт талабларга 
лойик булиши зарур бу нарса инсон саломатлигини сакловчи озик-овкат 
тури хисобланади.


И ч и м л и к суви т ар к и б и
4-жадвал
Т/Р
Моддалар
Курсаткичлар
1
Водород курсаткичи
6.0-9.0рН
2
Темир
0,3 мг/л гача
3
Умумий каттик моддалар
7.0 мг. Экв/л
4
Марганец
7.0 мг/л гача
5
Мис
1.0 мг/л гача
6
Сульфатлар
500 мг/л гача
7
Курук колдик
1000 мг/л гача
8
Хлоридлар
350 мг/л гача
9
Цинк
5.0 мг/л гача
10
Алюминий
0,5 мг/л гача
11
Бериллий
0.0002 мг/л гача
12
Молибден
0.25 мг/л гача
13
Мишяк
0.05 мг/л гача
14
Нитрат
45.0 мг/л гача
15
Кургошин
0.03 мг/л гача
16
Селен
0.001 мг/л гача
17
Стронций
7.0 мг/л гача
Демак ичим лик суви ушбу кимёвий таркибига эга булиши керак. 
Табиатда б изни ураб турган нарсалар ичвда энг харакатчан ва за­
рарли ва захарли моддаларни узига олиб, зарарсизлантирадиган ягона 
мухит бу тупрокдир. Куп нарсаларни узининг таркибида органик, ноор- 
ганик моддаларга аралаш тириб зарарсизлантиради ёки утиллаштиради. 
Сув ва хаво ту п р о к каби хусусиятларга эга эмас, тупрок тозаловчи 
хисобланади.
Тупрокни асосий ифлослантирувчилар куйидагилар хисобланади.
Катти к м еталларнинг тузи
П естицидлар ва гербицидлар
Нефт ва неф т махсулотлари
Хавони ифлослантирувчи
Сувни иф лослантирувчилар
5-жадвал
Т у п р о к н и и ф л о сл ан ти р у вч и лар учун рухсат 
эти л ган меьёр

Download 12,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   108




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish