Узбекистон ре с п у б л и к а с и олий ва у р т а махсус т а ь л и м вазирлиги д и л о ро м ёрм атова



Download 12,02 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/108
Sana25.02.2022
Hajmi12,02 Mb.
#270107
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   108
Bog'liq
tdau-2-113

Фильтрлаш
Б у усул б и л а н окар сувдаги майда заррачалар ушлаб колинади. Сув 
босим остида говак тусик ёки кум катлами остидан утади. Бу усул билан


сувни тозалаш механик тозалаш дейилади. 9 раем. Схема механик филь- 
трлаш.
Аппаратнинг фильтрловчи катлами вакти-вакги билан ювилиб тури- 
лади, бунинг учун фильтрнинг пастидан ювадиган сув берилади. Хажми 
15-20 мг/л булган заррачаларнинг деярли 60% тозаланади. Фильтр идиш- 
лар катта ва огир булади, ювиш жараёни хам бироз мураккаб булади.
8.2. О кар сувни к и м ё в и й усулда тозалаш
Агарда окар сувда кислота ва иш корлар микдори купайиб кетса уни 
нейтраллаш ёки меъёрга тугри келтириш учун (pH микдори 6.5-8.5 
булиши шарт) окар сувни бош ка тоза сув билан алмаш лаш лозим: 
ишкор микдори куп булса унга реагентлар кушиш натиж асида тозалаш, 
аччик сувларни нейтрал материал ёрдамида фильтрлаш лозим, ишкорли 
сувлардан аччик газларни утказиш кам самара беради.
Сувни кай та ф о й д ал а н и ш га тайёрл аш .
И о н ларн и о л и б т а ш л аш
Бунинг учун сув таркибига темир сульфит, гидросульфит натрий, 
гидрозин, олтингугурт ёки алю миний упасини солиб ундаги симоб, 
хром, миш ьяк каби захарли бирикмалар ажратиб олинади.
Ионларни олиб ташлашда огир металлар реагент усул билан тозала­
нади. Симоб, хром, кадмий, рух, кургошин, мис ва никеллар сувга 
кальций гидрооксиди, карбонат, натрий сульфид ва феррохром шлак- 
ларни солиш ёрдамида зарарли ионлар сувдан ажратиб олинади. М ик­
роорганизмлар микроблар билан узаро алокада булиб уларни емиради 
ва углерод куш оксидига, нитрат ва сульфит ионларига айлантиради. Бу 
вактда микроорганизмлар катлами ёки биокобик сифатида фойдала- 
нилади. Бу усулда сувни тозалаш табиий окар сувлар окадиган жой- 
ларда кулланилади.
А эроб тозалаш - бу усулда тозалаш да сувдаги кислородни микроб­
лар истеъмол килади, анаэроб усулда тозалашда метантенкаларда 
кислородсиз холатда сув тозаланади бу жараёнда ацетон, карбон гази, 
водород, метан ва спирт ва кислотларни ачитиш усули ёрдамида иш 
боради.
О к ар сувни и с с и к л и к ёрдам ида то залаш
Бу усулда сувни киздириб буглантириш ёрдамида зарарли бирик- 
малардан холи килинади. Кдздириш ёки истишда корхонада мавжуд 
булган купгина колдиклар сув м ахсус конденсатларга солингач кизди- 
рилади. Окар сувни каттик киздириш натижасида ундан полистиролни


ажратиб олиш мумкин, аммо бу иш жуда кийин ва харакати юкори 
технологик жараён хисобланади.
С у вн и озонлар ёр д ам и д а то залаш , озон кучли бактерицид хоссага 
эга б^лгаи уткир оксидловчи модцадир.
Озон ( 0 3) - хаво ранг газ, нохуш хид чикаради, узи сувда яхши 
эрийди. Озон микробларга кучли таъсир килади, уларни парчалайди ва 
уларни тузилишини бузади, озон сувни уз хусусиятларидан келиб чикиб 
ж уда тез зарарсизлантиради.
Сувга аралашгандан сунг узидан хеч кандай хид чикармайди, уни 
рангсизлантириб табий ва сунъий хидларни йукотади.
О зон сувга куш илаётган сувда pH курсаткичининг бошкалиги, 
лойкалиги, харорати каби хусусиятларнинг ахамияти й^к.
Озонни саноат корхоналарида ишлаб чикиш мумкин. Бунинг учун 
корхонада махсус азотлар булса кифоя. Озоннинг хлордан устунлиги у 
зарарли бирикмалар хосил килмайди ва жуда киска вактда куп мик­
д орда сувни тозалаб бериш га имкони бор.
У л ь т р а б и н а ф ш а нурл ар билан то залаш
О кар сувларни ультрабинафш а нурлар билан тозалашда бактерия- 
лар, микроорганизмларга бактерицид сифатида таъсир килади. Ультра­
бинаф ш а нурлар микроорганизмларнинг хужайра протонлазма оксидни 
парчалайди, бу вактда хуж айрада модда алмашинув жараёнлари издан 
чикади. Бу усул билан бир неча секунд ичида сувни зарарсизлантириш 
мумкин. Бу усул сув тоза ва тиник булганда самара беради, сув лойка 
ёки буялган булса ультрабинафш а нурларнинг таъсири йуколади.
Окар сувни тозалаш нинг иктисодий самарадорлиги усулларга караб 
узгаради: гидромеханик усулда- 50...70%, физик-кимёвий усул-90..95%, 
кимёвий- 80...90%, биокимёвий- 85...95% микдорда зарарсизлантиради.
Хар бир саноат корхонасида уз имконидан келиб 
ч и к и б , 
сувнинг 
зарарсизлантириш микдори, куп-озлиги, мутахассислар кайси усулни 
ф ойдали ва арзон деб билиш лари тугрисидаги хулосадан келиб чикиб 
тозалаш усулини танлайдилар.
8.3. Е п и к сув а й л а н и ш тизим ини т аш к и л л аш т и р н ш
Ичимлик сувини тоза ва соф холда саклаш учун сув айланиши ти- 
зим ида ёпик фойдаланиш усулини ташкил килиш лозим.
Сувдан фойдаланишда тежамкорлик ва окилона ишлатишни йулга 
куйиш учун ташкилотларда куйидаги йуналишларда иш олиб бориш 
истикболли хисобланади.
-
Сувсиз ёки кам сув билан ишлайдиган технологияни ишлаб 
чикариш ва шунга риоя килиш. Кайси сохада булса хам имкон бори 
кадар сувни кам ишлатиш.


- Сув билан таъминлаш иш ларида сувнинг бекорга окизишни ва 
сув юрувчи трубаларнинг теш ик ёки ёрлик булишига йул куймаслик, бу 
борада фойдапанадиган аппаратлар ва курилмаларни такомиллаштириб 
бориш.
- Кимёвий реакциялар пайтида хосил буладиган иссикдикдан 
унумли фойдаланиш.
- Табиий энергия манбалари ва иккиламчи материаллардан тулик 
фойдаланиш. (кислоталар, иш кор, тузлар ва бошкалар).
- Сарфланаётган газни тозалаш учун сувни тежаб фойдаланиш ва 
газ таркибидан кимматбахо моддаларни ажратиб олиш.
- Окар сувларни имкони бори кадар тоза саклашга эришиш.
Сувдан ёпик тизимда фойдаланиш деганда, сувни олиш ва фойда-
ланишда барча сувлар тоза булиш и керак, хатто ёмгир сувларини тоза- 
лаб фойдаланилади. Бу усулда бир сувдан бир неча марта фойдаланиш 
мумкин, сувнинг камайиши ж уда булади. Буни куйидаги схемада куриш 
мумкин.
3-расм. Сув айланишининг куриниши.
Ушбу расмдан сув айланиши к^риниб турибдики, сув айланиши 
жуда оддий насос станцияси техник сувни ишлаб чикариш га беради, 
кейинчалик сув тозаланади ва насос станцияси оркали яна ишлаб чика­
ришга кайтади.
Куйидаги формула асосида аникланади,% 
в д и г ^ - О Ы и т  
Qay.s
+
Qx.a
бу ерда, Qo6 - айланадиган сув микдори м3/ч; Qu - сув билан 
таъминлайдиган курилмадан олинган сув микдори; 
- ташкилот 
томонидан ташланадиган сув мивдори м7ч; Q
u
- хомашёдан келадиган 
с^м, м3/ч.


С увдан фойдаланишнинг ёпик тизимини ташкил килиш жуда 
кийин. Х ар доим сувни тозалаб туриш керак, курилмалардан корро- 
зияни камайтириш учун хам м ахсус мфдалар солиш керак. Трубаларда 
чукмаларнинг чукиб колишига имкон бермаса, сувдан ёпик усулда 
фойдаланиш халк хужалигида икдисодий самарадорликни оширади ва 
атроф-мухлтни тоза саклаб, соглом махсулотлар етиштиришга эриша- 
дилар.
6-жадвал

Download 12,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   108




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish