Узбекистан Республнкаси Қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги Самарканд кишлак хужалик ииститути



Download 6,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet216/257
Sana22.02.2022
Hajmi6,21 Mb.
#112261
1   ...   212   213   214   215   216   217   218   219   ...   257
Bog'liq
Qishloq xojaligi korxonalari ishlab chiqarishini tashkil etish

\ * о
n v i n i i w
VTUTH U V ПИ виТТЯН
‘ 
*■j
w * ** 
“ t
г * ................
1
• 
-
бир килиб ўрнатилган. Ем - хаш акни КТУ - 10 озиқа тақсимлагич 
ёрдамида икки томонга тарқатиш мўлжалланган. Озика тақсимлагич 
сигирхонага дарвоза оркали киради. Қиш даврида худди шу дарвоза 
оркали сигирлар согиш залига, ёзда сайр килдириш майдончасига 
ҳайдаб чикилади. Узбекистон ш ароитида сигирхонанинг баландлиги 
3,5 м дан кам бўлмаслиги керак. Деворлар тўсиқлари арқонли 
торткичга эга бўлган электр двигатель ёрдамида бирин - кетин сил- 
житилади. Бунинг учун арқонда илгак бўлади. Харакат вактида ил- 
гак аввалги биринчи - тўсиқни охиригача суради, сўнгра орадан 
ўтиб, иккинчи ва бошқа тўсиқларни силжитади. Тўсиқларни силжи- 
тишни механизациялаш туфайли эрта бахорда ва кеч кузда хаво
258


яхши бўлиб турганда кундузи тўсиқларни очиб ва кечаси ёпиб 
қўйиш мумкин.
Сигирларни асраш технологияси қуйидагича бўлади: қишда си­
гирлар автомат боглагичда оғилларда сақланади. Бино ичидаги гўнг 
куракчали транспортёрлар ёрдамида йигиштирилади. Ёзда моллар 
ўша охурлар, автопоилкалардан фойдаланилган ҳолда богламасдан 
боқилади ва сугорилади. Бунда факат деворлар ён томонга суриб 
қўйилади, огиллар гўнг ташиб чикариш учун, ўтиш йўли ва сайр 
килдириш майдончаси билан бирлаштирилади.
Сайр килдириш майдончасидаги гўнг бульдозер ёрдамида 
йигиштириб олинади. Бино ичидаги гўнгни олиб чикишда хам буль- 
дозердан фойдаланиш мумкин. Бу хрлда бир сигирга асфальтланган 
6 - 8 метр квадрат майдон тўгри келади.
Сигирхонадан молларни йил бўйи богламасдан ва боглаб 
бокиш учун фойдаланилса, юкоридаги техниканинг ўзидан хам фой­
даланиш мумкин, бунда ортикча харажатлар талаб қилинмайди. 
Бундай сигирхонани зарур бўлганда уч томони деворли бостирмага 
айлантирилиши мумкин. Бино ичининг кенглиги, шипининг баланд­
лиги ва деворларининг очиб қўйилиши ёз вактида сигирларни бир 
хил зичликда саклаш имконини беради.
У збекистонда бундай сигирхонадан фойдаланиш ёзги бостир- 
малар, охурлар қуришда, сув ўтказгич ва бошка ишларда 30 % дан 
кўпроқ маблагни тежаш имконини беради. Сигирларни «Тандем - 20 
Уз НИИ Ж » типидаги алохида блокда согиш кўзда тутилади. Авто- 
матлаштирилган бундай залда икки согувчи 3,5 соатда 400 бош си- 
гирни соғиб улгуриши мумкин.
М о л б о қи ш н и т а ш ки л эт иш . Фермаларда мол боқишни таш­
кил этиш ж уда масъулиятли иш хисобланади. Бу ишни тўғри ташкил 
этиш учун хар бир даврда молларга бериладиган озика микдори, 
ишлаб чикариш гурухлари ва улардаги чорва молларининг бош 
сони, хар бир гуруҳдаги молларни бокиш усули белгиланган холда 
иш кўрилади. Ҳар бир гуруҳдаги молларни бокиш усулларини улар 
учун сарфланадиган озика бирлиги, хазм килинадиган протеин ва 
молларнинг хар бир гуруҳини боқишдан кўзда тутилган мақсадига 
караб белгиланади.
Қорамолларни бокиш ишларини механизациялашда «КТУ-10» 
кўчма озиқа таксимлагичдан фойдаланиш яхши натижа беради. Мол 
бокишда охурлар узунлиги хар бош сигирга 0,6 - 0,8 м бўлиши ло­
зим. «ПГ - 0,5 Д» юклагич ёрдамидаги озиқа тақсимлагич, силос би­
лан тўлдириш да «ПГ - 0,5 Д» юклагич, кўк беда ўриб, майдалашда
259


«КИР - 1,5» ўриш - майдалаш механизми билан иш кўриш қўл 
меҳнатини 3 - 4 баробар камайтиради.
Фермаларда механизациялашган озика тайёрлаш цехи бўлиши 
лозим. У ерда ачиткич озикалар тайёрлаш, похолни, пичан ва бошка 
озика аралашмаларини майдалаш, буглаш, хлореллалар суви тайёр­
лаш ва овқат пишириш ишлари механизация ёрдамида бажарилади. 
М еханизациялаш ган озика цехларида 1 тонна озика тайёрлаш га қўл 
билан ишлашдаги 30-40 киши-соат ўрнига, 0,8-1,0 киш и-соат сарф­
ланади. Бундан таш кари, ишлов берилган озикани моллар яхш и хазм 
килади, нобудгарчилик кам бўлади.

Download 6,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   212   213   214   215   216   217   218   219   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish