Узбекистан Республнкаси Қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги Самарканд кишлак хужалик ииститути



Download 6,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet213/257
Sana22.02.2022
Hajmi6,21 Mb.
#112261
1   ...   209   210   211   212   213   214   215   216   ...   257
Bog'liq
Qishloq xojaligi korxonalari ishlab chiqarishini tashkil etish

СШ ирлар 
нидлсипп jvarna. 
тўлдириш га нисбатан қўйиладиган талабларни янада оширади. 
Ю кори даражада механизациялашган фермаларда молларни алохида 
парвариш килиш кийин, шунинг учун махсулдорлиги ва физиологик 
хусусиятларига кўра бир хил бўлган пода таркибини вужудга келти­
риш катга ахамиятга эга. Бунда зоотехника ишлари юкори даражада 
таш кил этилган бўлиши, гуруҳларга киритиш учун моллар яхш и са- 
раланиши ва асосий белгилари бўйича танлаб олиниши керак. Айни 
вактда моллар касалликларга чидамли, машинада соғишга яроқли, 
бақувват ва махсулдор бўлиши лозим.


П ода таркибини 
тўғри 
белгилаш 
натижасида режадаги 
кўрсаткичларга эришиш, бу подада ўзгармас хрлат вужудга келади 
деган ran эмас. Подадаги моллар бош сони ҳар йили шундай ўсиб 
бориш и керакки, токи унинг таркиби мутлақо ўзгармаган холда по­
дадаги молларнинг бош сони кўпайиб борсин. Бу хрлда подадаги 
молларнинг жинси ва ёши ўртасидаги нисбат хам сақланиб колиши 
керак. Бу нисбат ишлаб чикариш шароитига кўра хўжалик фермала- 
рининг ихтисослашувига боғлиқдир.
18.3. Қорамолчиликда бизнес режалаштириш
Корамолчиликни 
ривожлантириш, 
махсулот 
етиштиришни 
тўгри режалаштиришга боглик. Фермер хўжаликлари ва хусусий 
фермаларда йиллик ишлаб чикариш топширикларини тузишда маз­
кур корамолнинг зоти, унинг биологик имконияти, сигирларнинг сут 
бериш кобилияти ва хўжаликнинг озика базаси, озиклантириш тур­
лари хисобга олинади.
Сигирлардан соғиб олинадиган сут микдори канча кўп бўлса, 
унга сафланадиган озика миқдори шунча кам бўлади. Чорвачилик 
илмий-тадкикот институти берган маълумотларига Караганда хар 
бир бош сигирдан 2000 кг сут соғиб олинганда, 1 кг сут олиш учун 
1,3-1,4 озика бирлиги сарфланади, 3000 кг сут соғиб олинганда эса 
бир кг сут учун 1,1-1,2 озика бирлиги ва 5000 кг сут согилганда 0,90-
0,95 озика бирлиги сарфланади.
Подадаги чорва молларининг махсулдорлиги жуда юкори 
бўлса, етиштирилган махсулот бирлиги учун сарф килинадиган 
моддий-пул (бокиш, согиш, молларга қараш) сарфлари ўртача 
махсулот олаётган хўжаликларга нисбатан кам бўлади. Бу эса кўп 
махсулот олаётган хўжаликларда ишлаб чикаришнинг иктисодий 
самарадорлиги юкори бўлишини кўрсатади.
Ҳар бир хўжалик ўз ш ароитига мослашган хрлда сигирларни 
юкори маҳсулдорлигига эриш иш , моллар зотини яхшилаш, бокиш, 
сугориш, саклаш ишларини тўғри таш кил килиб, аник режалашти­
ришга боғлиқдир.
Қорамолчилик фермасида махсулот етиштиришни режалашти­
риш бизнес режада акс эттирилади. Фермер хўжаликлари ва хусусий 
фермаларнинг йиллик ишлаб чикариш бизнес режалари куйидаги 
бўлимлардан ташкил топади:
-ф е р м ер хўжалигида ишлайдиган сут согувчи, подачи, бу- 
зоқбоқар, оператор ва бошқалар сони;
-ф ер м ага биркитилган ишлаб чикариш воситаларининг тур­
лари, сони ва мувозанат бўйича киймати;


-қорам олларнинг йил давомидаги харакати ва бош сони; 
-м олларн и бокиш ва семиртириш йиллик ишлаб чикариш топ- 
шири™;
- с у т согиш ва бузоқ боқиш бўйича ойлик режалар;
-с и ги р ва таналарни сунъий кочириш ва бузоқ олиш топши- 
рик-режаси;
-х у ж ал и к йили учун озикага булган талаб режаси, озика 
мувозанати хамда уларнинг сарф - харажатлар суммаси;
-м о л гўшти етиштириш ва сут ишлаб чикариш учун 
килинадиган модций-пул харажатлари ҳисоб-китоби.
Фермер хўжаликлари ва хусусий фермалар учун топшириқлар 
тузишда, меъёрий ва услубий қўлланмалардан фойдаланилади. Бу 
меъёрий кўрсаткичлар хўжаликларда ишлаб чикариш шароити, мол­
ларнинг махсулдорлиги, бокиш усули, озика тури ва озиклантириш 
типларига караб фарқланади.
Соғиб олинадиган ялпи сут махсулоти микдори хар бир бош си- 
гирдан согиб олинадиган ўртача сут микдорини мавжуд согин си­
гирлар бош сонига кўпайтириш йўли билан топилади. Согин сигир­
ларнинг бош сони эса йил бошидаги ва йил охиридаги сигирлар бош 
сонининг яримини олиб, унга феврал ойидан йил охиригача ой бо­
ш идаги согин сигирлар сонини қўшиб, сўнгра 12 ойга бўлиш йўли 
билан аникланади.
Сут согиб олиш бизнес режалари йил, даха ва ойлар учун тузи­
лади. Режа икки йўл билан тузилиши мумкин. Биринчиси - ўтган 
йилда хар ойда, шунингдек йил бўйича соғиб олинган сутнинг 
миқдорига караб. Иккинчиси - йил бўйича ҳар бир сигирдан лакта­
ция даврида кун сайин ва ой сайин согиб олинадиган сутнинг 
миқдорига караб тузилади.
Режалаштириш нинг иккинчи усули макбул хисобланади. Пода 
харакати жадвалида Gem плонга;: 
гуруҳл?™* ^ўйичя бокиш. се­
миртириш учун моллар бош сони аникланади. Бир суткада семириш 
меъёрини ва молларни сотиш давридаги вазнини билган холда 
етиштириладиган гўштнинг микдорини хам режалаштириш мумкин.
Масалан 10 бош сигир яроксизликка чиқарилиб семиртиришга 
куйилди деб фараз қилайлик. Бир бош молни семиртириш топши- 
ригида унинг вазни 400 кг, бир суткада 900 грамм семиртириш керак, 
семиртиришдан кейинги хар бир сигирнинг тирик вазни 454 кг ни 
ташкил этиши лозим. Бу холда хар бир сигирнинг тирик вазни 900 гр • 
60 кун = 54 кг.га ошиши режалаштирилади. 10 бош сигирдан эса 
54 кг - 10 = 540 кг тирик вазн ўсиши топширик-режа этиб белгиланади.


16-жадвал

Download 6,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   209   210   211   212   213   214   215   216   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish