Узбекистан Республнкаси Қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги Самарканд кишлак хужалик ииститути


 Д он етиштиришда айрим асосий иш



Download 6,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet180/257
Sana22.02.2022
Hajmi6,21 Mb.
#112261
1   ...   176   177   178   179   180   181   182   183   ...   257
Bog'liq
Qishloq xojaligi korxonalari ishlab chiqarishini tashkil etish

12.3. Д он етиштиришда айрим асосий иш 
ж араёнларни ташкил этиш
Дон ишлаб чикаришда, иш жараёнларини самарали ташкил 
этиш тамойиллари ўз ичига қуйидагиларни олади:
- режалилик;
- мутаносиблик;
- мослик ёки мувофиклик;
- бир текислик;
- узлуксизлик.
Иш лаб чикариш жараёнларини ташкил килишга: агрегат тарки­
бини тузиш, иш жойларини ва иш кучларини тайёрлаш, ишловчи­
ларга йўл-йўриқ бериш, иш усули ва иш куни тартибини белгилаш, 
иш жараёнларини рационализация (такомиллаштириш) килиш, иш 
сифати устидан жиддий назорат ўрнатиш, тракторчи, комбайнчи ва 
бош ка ишчилар томонидан бажариладиган ишларини хисобга олиш 
ва бахолаш тадбирлари киради.
Ҳайдаладиган далалар 2-3 кунлик иш даврига мўлжалланиб, 
пайкал (загон) ларга ажратиладн. Пайкалнинг максадга мувофиқ 
шакли 1:4 дан 1:10 гача нисбатда бўлади. Пайкалнинг кенглиги 
унинг узунлиги ва ҳайдовда қўлланиладиган агрегатга боғлиқдир.


Ер ҳайдаш да пайкал кенглигини куйидаги формула билан 
аниклаш мумкин:
Пк = 2 • (УА • 16г)
Бунда: Пк - пайкал кенглиги (м);
У - пайкал узинлиги (м);
А - агрегатнинг иш кенглиги (м); 
г - агрегатнинг айланиш радиуси (м).
Далаларни ҳайдаш ишлари пайкал, айланма ва моки усулларида 
бажарилиши мумкин.
пайкал усули 
айланма усул 
моки усули

ташқарига агдариш 
ичкарига ағдариш
Е р ла р н и ҳа й д а ш и ш л а р и н и т а ш к и л ки ли ш . Ерларни хайдаш 
қулай агротехник муддатларда, белгиланган чуқурликда олиб бори­
лади, бунда катламлар яхши майдаланган ва далада колган поя ва 
гўнгларнинг усти яхш илаб беркитилган хрлда, дала четлари ва бу- 
рилиш жойлари чала қолдирилмасдан, эҳтиёткорлик билан текис- 
ланган, бузилган эгат ва қирралар камроқ бўлиши керак.
Э к и ш н и т а ш к и л к и ли ш . Экиш агрегатларини бир неча 
сеялкалардан иборат комплектлаш учун 3 ва 4 сеялка учун С -1 1,5 ва 
6 сеялка учун С -18 тиркамалари қўлланилади. Дон экинлари асосан 
190


пайкал ва моки усулларида экилади. Сеялкаларнинг биринчи 
уруғлик тўлдириш жойидан иккинчи жойга ва уругликлар солинган 
коплар турган жойигача бўлган масофани аниклаш жуда муҳимдир. 
Бунинг учун куйидаги формуладан фойдаланамиз:
С ■
К
J = ------------- ■
10000;
Нэ • Кс
Бунда: J 
- биринчи уруглик солиш билан, иккинчиси уртасидаги ма­
софа, м;
С - сеялка яшигининг сиғими (кг);
К - сепиладиган уруг донидан фойдаланиш коэффиценти (0,8)
Нэ - бир гектар ерга дон экиш меъёри (кг);
Кс - сеялканинг иш кенглиги (м);
10000 - бир гектар ердаги кв.метр микдори.
Буни шундай мисолда кўриш мумкин. Сеялка қутиси СЗБ-24 га 
240 кг бугдой сигади, экиш меъёри - 200 кг/га, сеялканинг иш кенг­
лиги - 3,6 м, сеялкадан сепилган уругликдан фойдаланиш коэффи­
циенти - 80 %. 1300 м узунликдаги масофада сеялкалар бир марта 
айланиб чиққанидан сўнг, автоуруг тўлдиргич АС - 2 ёрдамида уруг 
билан тўлдирилади.
Биринчи уруг солиш жойидан, иккинчи уруг солиш жойигача 
босиб ўтиладиган масофаси:
240 ■
0,8
J = ------------- - 10000 = 2666 м. га тенг бўлади.
200 • 3,6
Дон экишда ишлаб чикариш нинг тахминан куйидаги меъёрлари 
белгиланган С - 80 трактори учун 42-70 га, ДТ-54 учун 18-45 га; 
М ТЗ учун 15-25 га.

Download 6,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   176   177   178   179   180   181   182   183   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish