Узб еқистон сср фанлар академияси



Download 1,22 Mb.
bet195/196
Sana09.08.2022
Hajmi1,22 Mb.
#846742
1   ...   188   189   190   191   192   193   194   195   196
Bog'liq
O\'zbek tili grammatikasi. II. 1976

На узбекском языке
Коллектив
ГРАММАТИКА УЗБЕКСКОГО ЯЗЫКА т. II
Синтаксис
Ўзбекистон ССР ФА А, С. Пушкин номли Тил ва адабиёт института ил­мий совета, ЎзССР ФА Тарих, тилшунослик ва адабаётшунослик бўлама
томонидан нашрга тасдақланган
Муҳаррир Л. Эркинова
Рассом В. Тай 4
Техмуҳаррир А. Шепельков Корректорлар Ю. Парпиева, М. Қамбарова
Р08253. Теришга берилди 19/1-76 й. Босишга рухсат этилди 25/11-76 й. Формата 60Х90х/1в* Босмахона қоғози №1. Босма л35,0. Қоғозл 17,5 Ҳисоб.-нашрийт. 39/0. Нашриёт с№ 1710. Тиражи 7000.
|3. Теришга берилди 19/1-76 й. Босишга рухсат этилди 25/11-76 й. Формата бОХЭО1/^* Боем ғози №1. Босма л35,0. Қоғозл 17,5 Ҳисоб-нашриёт. 39/0. Нашриёт с№ 1710. Тиражи 7 Баҳоси 4 с. 14 т. Заказ 19.
Ўзбекистон ССР „Фан* нашриётининг босмахонаси, Тошкент, М. Горький проспекта,79. Нашриёт адреси: Тошкент, Гоголь кўчаси, 70.

I-вий аффикси унли билан тугаган сўзларга қўшилиб нисбий сифат ясайди, дедик: замонавий (асар), ғоявий(кураш), оммавий (сайл) каби; лекин бу аффикс- нинг -ий вариантига берилган қоида баъзан бузилади, яъни щтисодий, ташкилий каби мисоллар билан бирга ибтидо-ий, фидо-ий, ҳаво-ий (Навоий, Гадоий каби тахаллус ҳам шундай) каби ясалишларда берилган қоида ўз кучини йўқотиб •қўяди.

I К. Маркс и Ф. Энгельс, Немецкая идеология, соч., т. IV, стр. 20.

II В. И. Ленин, Асарлар, 20-том, 424-бет.

III В. И. Ленин, Асарлар, 38-том, 388-бет.

I Бу ерда инфинитив термини ихчамлик учун -(и)ш ёки -м,оқ аффикси ёрдамв билан ясалган иш (ҳаракат) отлари термини ўрнида қўлланди.

IАжратилган изоҳловчиларда тире қўйишга оид бу қоидаларнн қолган ажратилган бўлакларга ҳам кўп ўринларда татбиқ этиш мумкин.

I Бу ўринда фразеологик бирикмадан фарқлаш учун фразеологик гап терми- нини лозим топдик. Таркибида предикатив муносабати бўлган, ҳатто шаклан эга ва кесими бўлган бу хил конструкцияларни фразеологик бирикмадан фарқ- лаш керак бўлар. Акс ҳолда, бирикма билан гап тушунчаси фарқланмай қолади.

I Синтаксисда боғловчи воситалар деганда содда гапларни бириктириб, қўш- ма гап ҳосил қилувчи ҳар қандай грамматик ва интонацион воситалар тушу- нилади.

I

Download 1,22 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   188   189   190   191   192   193   194   195   196




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish