Уз б е к и с т о н р е с п у б л и к а



Download 16,21 Mb.
bet14/69
Sana22.02.2022
Hajmi16,21 Mb.
#89934
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   69
Bog'liq
Mantiq (M.Sharipov, D.Fayzixo'jayev) (1)

ТАБИИЙ ВА СУНЪИЙ ТИЛЛАР

Тилнинг иккита тури мавжуд. Улар табиий ва сунъий тиллардир. Табиий ёки миллий тиллар тарихан шакллашан товушлар (нутк) ва фафика (ёзув)нинг ахборог белгилари тизимидан иборат. Табиий тилнинг алохида олинган хар кандай башней уз холича хеч нарсани ифода килмайди. Бу белгилар инсон амалий фаолияти ва тафаккури тараккиётининг негизида вужудга келган тил системасига киргандагина маълум бир маъно ва мазмун касб этувчи белгиларга айланади.


Табиий тил объектив оламнинг ва билишнинг турли хил сохаларига тегишли булган предметлар, ходисалар хамда уларнинг хоссалари ва муносабатларини камраб олиш ва ифода килишдек катта имкониятга эга. У семантик жихатдан ёпик тизим хисобланади. Бош кача айтганда, табиий тил бошка тилларга мурожаат килмаган холда мустаклл равишда узини куриши ва ифода килиши мумкин. Шунинг билан бир каторда, табиий тилдан фойдаланиш билиш жараёнида айрим кийинчиликларни хам келтириб чикаради. Улар куйидагилар билан ботик: 1) табиий тилда-


ги сузларнинг маъноси вак,т утиши билан узгариб туради; 2) табиий тилда бир суз бир канча тушунчани ифода кдлиш и (омонимлар) ёки бир тушунча бир канча сузларда ифода кдлиниши (синонимлар) мумкин; 3) табиий тилдаги баъзи сузлар ёрдамида ифода килинган фикр аник маънога эта булмай колади (масалан, «Карим чет тилини яхши билмай- ди» деган фикрда Каримнинг кимга нисбатан ёки кандай вазифани бажаришга нисбатан чет тилини яхши билмаслиги курсатилмаган). Табиий тилдаги мана шу каби ходисалар- дан холи булиш учун илмий билишда атамалардан (термин- лардан) фойдаланилади. Атама узининг катьий ва аник маъ- носига эга суз булиб, бу маъно дефиниция (таъриф) ёрдами­ да курсатилади. Шунингдек, табиий тилда аникликка суньий тшщан фовдаланиш йули билан хам эришилади.
Суньий тил табиий тил негазида яратилган ёрдамчи ахборот белгилари тизимидан иборат булиб, у мавжуд хабарларни аник хамда тежамли баён кдлиш ва узатиш учун хизмат кдиади. Суньий тилда суньий йул билан яратилган махсус белгилар, яъни символлар - рамзлар ишлатилади. Табиий тилдаги конкрет мазмунга эга булган фикрлар илмий билишда ана шундай символлар билан алмаштирилади. Демак, сунъий тил фикримизнинг конкрет мазмунидан четлашган холда факат символлар билан иш олиб боришни таъминлайди.
Сунъий тиллар хозирги замон фани ва техникасида кенг кулланилади. Уларнинг, айникса, математика, физика, кимё, кибернетика, хисоблаш техникаси ва шу каби сохалар ривожланишида хиссаси катта. Сунъий тиллар- нинг ишлатилишига мисол килиб математикадаги тугри б у р чакл и у ч б у р ч ак то м о н л ар и н и и ф о д а килувчи Со.82а + 5 т 2а=1формуласини, кимёдаги сувни ифода килувчи Н 20 ф о р м у л ан и , м ех ан и кад аги т е зл и к н и и ф ода


килувчи в = —формуласини ва шу кабиларни курсатиш t
мумкин. Электрон хисоблаш машиналари учун дастурлар
тузишда эса махсус алгоритмик тиллар ишлатилади. Улар
«Алгол - 60», «Алгол - 65», «Фортран», «Кобол», «ПЛ
- 1», «Ассемблер», «Бейсик» ва бошкалардан иборат. Сунъий тилдан мантик фани хам фикримиз тузилишини назарий жихатдан тахлил кдлишда фойдаланади.
Демак, илмий билишда табиий тилдан хам, сунъий тилдан хам фойдаланилади. Илмий тил эса табиий тил, сунъий тил ва махсус атамалардан ташкил топган булади.


Умумий мантик узининг илмий формаллашган махсус тилига эга. У инсон тафаккурининг тузилишини аник ва равшан холда ифода килиш максадида яратилган. Бунинг мохиятини тушуниш учун формаллашгиришнинг узи нима эканлигини аниклаб олиш зарур.

Download 16,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   69




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish