ЎҚув адабиёти овқатланиш


Асосий озуқа манбалари, сўрилиши ва организмни таъминлаш имкониятлари



Download 2,56 Mb.
bet74/264
Sana22.04.2022
Hajmi2,56 Mb.
#574041
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   264
Bog'liq
Овқатланиш гигиенаси - 2011

Асосий озуқа манбалари, сўрилиши ва организмни таъминлаш имкониятлари. Натрий ва хлориднинг рациондаги асосий манбаи озиқ- овқатларни саноат миқёсида ишлаб чиқариш жараёнида ва уйда таомларни тайёрлаш ва истеъмол қилиш (тузини ростлаш)да маҳсулотларга қўшиладиган ош тузидир. Шу тариқа, ривожланган мамлакатларда барча натрий ва хлорнинг 75 % дан ортиғи айнан ош тузи орқали тушади. Энг кўп миқдорда ош тузи мавжуд бўлган маҳсулотлар сирасига колбаса маҳсулотлари, дудланган, маринадланган, тузланган маҳсулотлар, консервалар, пишлоқлар киради (2.30-жадвал). Ош тузи энг кам миқдорда бўладиган рацион табиий сабзавотлар, мевалар, тар мевалар, дуккаклилар (соя уни ёки соя изоляти бундан мустасно), гўшт, суюқ сут маҳсулотларидан иборат бўлиши керак.
Овқатланишда натрийнинг энг яхши манбаи минерал сувлар бўлиши мумкин (“Ессентуки № 4”, “Арзни”, “Боржоми”).
Аралаш рациондаги натрийнинг сўрилиши 90 ... 95 % ни ташкил этади.
Физиологик эҳтиёж меъёрлари ва овқат статуси биомаркерлари. Катта ёшдаги соғлом одамнинг натрийга бўлган эҳтиёжи 1 500 мг/сут бўлиб, бу 3,75 г ош тузини ташкил этади. Бунда натрийнинг кундалик тушиши 2400 мг. дан ошмаслиги керак, бу эса суткасига 6 г ош тузига тенгдир.
Натрий билан таъминланганликнинг биомаркери сифатида ушбу электролитнинг қондаги миқдори ҳисобланади.
Етишмаслиги ва ошиқчалигининг сабаблари ва намоён бўлиши. Катта ёшли соғлом одамда натрийнинг алиментар танқислиги учраши ўта эҳтимолдан узоқ. Турли-туман овқатдан иборат рациондаги натрий миқдори организмда ушбу элементнинг мувозанати сақланиши учун етарлидир.
2.30-жадвал

Овқатланишдаги ош тузи ва натрийнинг асосий манбалари




Маҳсулот

Порция, г

Натрий, мг

Ош тузи, г

Ёғ, ёғ калория-
сидан %

Сосискалар

50 (1 та)

460

1,2

71

Қовурилган тузли картошка

100

550

1,4

63

Ветчина

100

1 000

2,5

77

Номакопдаги зайтунлар

50

1 200

3,0

83,8

Помидор кетчупи

20

208

0,5

3,4

Жўҳори бодроқ

100

1 160

2,9

0,9

Буғдой нони

100

488

1,2

3,4

Тузланган карам

100

774

1,94



Тузланган бодринг

50

581

1,45



Тузли помидор шарбати

200

880

2,2



Қовоқча икраси (консерва)

100

1 600

4,0

66,4

Тузланган сельдь балиғи

100

10 700

26,7

52,8

Ўз селидаги лосось

100

1 600

4,0

37,8

(консервалар)













Голланд пишлоғи

30

282

0,71

68,3

Майонез

40 (2 ош

281

0,7

98,9




қошиқ)










Ғоз жигаридан паштет

50

370

0,93

75,7

Пиширилган креветкалар

100

980

2,45

8,5

Гипонатриемия (қон зардобидаги натрий 136 ммоль/л.дан кам) ривожланишининг сабаблари қуйидагилар бўлиши мумкин: марказий асаб тизими касалликлари билан боғлиқ бўлган гормонал бузилишлар; ўта кўп суюқлик ичиш; узоқ вақт қайт қилиш ва диарея; ўта кўп терлаш билан кечувчи юқори даражадаги ва узоқ муддатли жисмоний (шу жумладан, касбга оид) юкламалар; баъзи дори воситалари (диуретиклар, ностероид яллиғланишга қарши воситалар, опиатлар, фенотиазинлар, трициклик антидепрессантлар, карбамазепин, клофибрат, винкристин, окситоцин)).


Алиментар натрий ошиқчалиги – унинг етишмовчилигига нисбатан анчагина кўпроқ учрайдиган ҳолат бўлиб, у кўпроқ ривожланган мамлакатларнинг кўпчилик аҳолиси овқатланиши учун хосдир. Рационда узоқ вақт давомида натрий ошиқча бўлиши гиперволемия, артериал гипертензия, буйраклар фаолияти бузилишларига олиб келади. Парҳезда натрий кўп бўлиши ҳам пешоб билан кальций йўқотилишига олиб келади: буйраклар томонидан чиқариб ташланган натрийнинг ҳар 2,3 граммига 24 ... 40 мг кальций қўшилиб чиқиб кетади.
Магний. Организмда магний қуйидагича тақсимланади: 60 % га яқини скелетда тўпланади (гарчи фақат 1 % гина магний суяк тўқималари тузилмасига киритилган бўлса-да), 27 % га яқини – мушакларда, 1 % дан кўп
бўлмагани ички муҳитда айланиб юради. Магний бир неча юзлаб эссенциал метаболик реакцияларда, шу жумладан, АТФ, оқсиллар, углеводлар, ёғлар ва нуклеин кислоталари, глутатион, циклик АМФ (ЦАМФ) синтезида иштирок этади.
Магний суяк тўқималари, биомембрана ва хромосомаларда тузилмавий вазифани бажаради. Кальций ва калий билан бирга у мембраналар орқали ионлар ташилишини бошқаради.

Download 2,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish