Услубий мажмуа асосида тайѐрланди. Т 2012



Download 1,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/148
Sana11.07.2022
Hajmi1,72 Mb.
#774437
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   148
Bog'liq
Минтақавий иқтисодиёт. Рахимова М.Р. ўқув-услубий мажмуа. 2012

Таянч иборалар 
 


16 
Минтақа ва маҳаллий хўжалик. Замонавий хўжалик мажмуаси. 
Минтақавий молия-кредит муносабатлари. Минтақадаги қимматли қоғозлар 
бозорининг шаклланиш жараѐни. Меҳнат тақсимоти. Минтақанинг ижтимоий-
иқтисодий ривожланишини таъминлаш. Талаб ва эҳтиѐжларни қондириш. 
Жамғариш билан истеъмол минтақавий режа тузиш тамойиллари. Режаларнинг 
ҳақиқийлиги. Режаларнинг комплекслик тамойили. Етакчи бўғинларнинг 
устивор даражада ривожланишини таъминлаш. Баланс. Норматив. Мақсадли 
дастурий. Иқтисодий математик усуллар. 
 
 
Қисқача хулосалар 
 
Фаннинг объектив асосини ҳар бир минтақада мавжуд бўлган меҳнат 
тақсимоти ташкил этади. Меҳнат тақсимоти ихтисослашишни ривожлантиради. 
Ижтимоий меҳнат тақсимотидаги маълум бир ишлаб чиқаришнинг 
қайсидир минтақаси бўйича жойлашувига айтилади. 
Минтақа иқтисодиѐтини тартибга солишда бир қанча тамойилларга амал 
қилинади. 
(Масалан, илмийлик, ҳақиқийлик ва ҳоказолар. 
Ҳудудлар иқтисодиѐтини тартибга солишда баланс, норматив ва бошқа 
усуллардан фойдаланилади. 
Маҳаллий ҳокимиятларга бир қанча ваколатлар берилган бўлиб, улар 
бозор иқтисодиѐти институтларини ҳамда бозор стратегиясини яратиш 
жараѐнида янада такомиллашади. 
 
Назорат ва муҳокама учун саволлар 
 
1. «Минтақа» тушунчаси нимани англатади? Унинг моҳияти нимада? 
2. Минтақа ва маҳаллий хўжалик иқтисодиѐти фанининг предмети ва 
вазифалари нималардан иборат?
3. Минтақа иқтисодиѐтини тартибга солишда қандай услубий тамойиллар 
ва усуллардан фойдаланилади? 
4. Минтақа ва маҳаллий хўжалик иқтисодиѐти фанининг объектив 
асосини нима ташкил этади? 
Асосий адабиѐтлар 
 
1.
Ўзбекистон Республикаси Конститутцияси. Т., «Ўзбекистон», 1992. 
2.
Ўзбекистон Республикасининг маъмурий-минтақавий тузилиши. Т.: 
«Ўзбекистон», 1996. 
3.
«Бюджет тизими тўғрисида» Ўзбекистон Республикаси қонуни. 
Тошкент 9 октябр 1999 йил 
4.
И.А.Каримов. 
«Ўзбекистон 
буюк 
келажак 
сари» 
Тошкент 
«Ўзбекистон» 1997 йил. 


17 
5.
Ишмухамедов А.Э., Шибаршова Л.И. «Хорижий мамлакатлар 
иқтисодиѐтини тартибга солиш» фанидан маърузалар матни. Тошкент 
«Иқтисодиѐт ва статистика» факультети 2000 йил. 
6.
Шевелева С.А. Основы экономики и бизнеса: Учебное пособие 
/С.А.Шевелева, В.Е.Стогов.- 2-е изд., перераб. и доп.- М.: ЮНИТИ, 
2005.- 515 с. 1 экз. 
7.
Региональная экономика. учебник для магистратуры. /Под ред. В.И. 
Видяпина. Издательство: Инфра-М, 2005. 
8.
Степанов М.В. Региональная экономика. Издательство: Инфра-М, 
2005. 
9.
Чарлз Уилэн. Голая экономика. Разоблачение унылой науки. 
Издательство: Олимп-Бизнес, 2005. -261с. 
10.
Деньги, кредит, банки: Учебник /Под ред.О.И. Лаврушина.- 2-е изд., 
перераб. и доп.-М.:Финансы и статистика, 2004.-464 c. 1 экз. 
11.
Финансы, деньги, кредит: Учебное пособие /Под ред. Е.Г.Черновой.- 
М.: ТК Велби, 2004.- 208 c. 1 экз. 
12.
Основные 
показатели 
развития 
малого 
и 
частного 
предпринимательства за январь-март 2004 года: Статистический 
сборник /Государственный комитет Республики Узбекистан по 
статистике. - Т., 2004.-59c. 1 экз. 
13.
Основные показатели развития малого, среднего бизнеса и частного 
предпринимательства за 2003 год: Статистический бюллетень.- Т., 
2004.- 68 с. 1 экз. 

Download 1,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   148




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish