Услубий мажмуа асосида тайѐрланди. Т 2012



Download 1,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet69/148
Sana11.07.2022
Hajmi1,72 Mb.
#774437
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   148
Bog'liq
Минтақавий иқтисодиёт. Рахимова М.Р. ўқув-услубий мажмуа. 2012

 
 
10.3. Уй-жой бозорида талаб ва таклиф 
 
Уй-жой бозорида уйда яшовчилар фойдаланувчилар сифатида, 
лойиҳаловчи ва қурувчилар эса — ишлаб чиқарувчилар сифатида иштирок 
этадилар. 
Уй-жойга бўлган талаб деганда тегишли нарх-наво даражасида 
яшовчилар харид қилишга тайѐр бўлган уй-жой ҳажми тушунилади. 


117 
Уй-жойга бўлган талабни белгиловчи асосий омиллар жум-ласига 
қуйидагилар киради: 
1.
Уй-жой нархи. 
2. Уй хўжаликларининг даромадлари. 
3. Истеъмолчилар жамғарган бойлик. 
4. Аҳоли ва оилалар сонининг ўзгариши. 
5. Бошқа товар ва хизматлар нархларининг ўзгариши. 
6. Солиқлар. 
7. Истеъмолчиларнинг кутиши ва ҳ.к. 
Товар ва хизматлар бозорида бўлгани сингари, уй-жой бозорида ҳам уй-
жойнинг нархи талаб динамикасини белгиловчи асосий омил ҳисобланади. 
Бошқа товар ва хизматларга бўлгани сингари, уй-жойга бўлган талаб ҳам нарх-
навонинг пасайиши билан ортиб, нарх-навонинг кўтарилииги билан эса 
камайиб боради. 4-чизмада бундай (тескари) боғлиқлик пастга қараб кетган 
эгри чизиқ кўринишида бўлади. 
Уй-жойнинг нархи ва унга бўлган талабнинг миқдори ўртасидаги бундай 
боғлиқликни аниқлашда биз бунда бошқа омиллар (масалан, аҳолининг 
даромадлари) ўзгармай қолади, деган шартлиликдан келиб чиқамиз. 
4-чизма. Уй-жойга бўлган талаб 
Уй хўжаликларининг даромадлари, яъни иш ҳақи, дивидендлар, фоиз, мулкий 
даромад ва трансфертлар кўринишида олинадиган пул миқдори уй-жойга 
бўлган талабнинг миқдорини белги-ловчи жиддий омиллардан биридир. 
Нарх-наво ва бошқа омиллар ўзгармаган тақдирда, уй хўжаликлари 
даромадларининг ўсиши уй-жойга бўлган талабнинг ортишига, даромадларнинг 
пасайиши эса бундай талабнинг камайишига олиб келади. Шундай қилиб, 
мазкур кўрсаткичлар ўртасида бевосита боғлиқлик кузатилади.
Бойлик уй-жойга бўлган талабнинг динамикасини белгилайдиган 
навбатдаги омилдир. Агар даромад маълум давр мобайнида олинадиган 
маблағлар миқдорини ифодаласа, бойлик аҳоли (оила) тўплаган маблағлар 
миқдори (ресурслар суммаси)ни ифода этади. 
Бойликнинг ортиши тўпланган пул микдорининг (банкдаги де-позитлар, 
акциядар, облигациялар ва бошқа қўйилмалар кўринишида) ўсишида 
ифодштанади. Оиланинг талаби шу жумладан уй-жой билан боғлиқ ҳолда товар 
ва хизматларга бўлган талабига айниқса ялгга бойлик кучли таъсир кўрсатади. 

Download 1,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   148




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish