Ушбу курс дастлаб «Карталарни тузиш ва таҳрир қилиш»


УМУМГЕОГРАФИК КАРTАЛАРНИНГ МАTЕМАTИК АСОСИ



Download 1,24 Mb.
bet33/62
Sana22.02.2022
Hajmi1,24 Mb.
#92259
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   62
Bog'liq
КЛТ 000 кирил

5.4. УМУМГЕОГРАФИК КАРTАЛАРНИНГ МАTЕМАTИК АСОСИ
Умумгеографик картанинг математик асосига масштаб, проексия, номенклатура ва компоновка киради. Математик асос картанинг мақсади ва мазмунига боғлиқ ҳолда танланади. Ма-салан, карта масштаби қанча майда бўлса, шунча кам маъ­лумот беради. Tопографик ва обзор-топографик карталар учун собиқ Иттифоқда геодезик кенгаш томонидан 1934-йилда қабул қилинган масштаблар тизими қабул қилинган.
Умумгеографик майда масштабли карталар учун 1:1 млн ва 1:2,5 млн, 1:5 млн, 1:7,5 млн, 1:10 млн масштаблар қабул қилинган. Лекин деворга осиб ишлатиладиган ўқув карталарида 1:1,5 млн, 1:2 млн, 1:4 млн, 1:5 млн масштаблилари ҳам учраб туради.
Картанинг проексиясини танлашда картанинг мақсади ва иш-латилишига эътибор берилади. Одатда йирик ва ўрта масштабли карталар асосан масофа ва бурчак ўлчаш билан боғлиқ ишларда фойдаланилади. Tопографик ва обзор-топографик карталар учун (1:1 млн дан ташқари) Гаусс-Крюгернинг кўндаланг силиндрик тўғри бурчакли проексиясидан фойдаланилади. Бунда меридианлар ораси 6°, параллеллар ораси 4° бўлади. 1:1 млн масштабли карталар учун халқаро проексия қабул қилинган бўлиб, трапетсия томон-лари 6° ва 4° ни ташкил қилади. Бунда ҳар бир трапетсия учун ўзгартирилган кўп конусли проексия ҳосил бўлади. Кейинроқ бориб эса тўғри бурчакли конусли проексияга алмаштирилган. Натижада 4 ёки 9 та варақли карталарни бита варақ қилиб бирлаштирилганда ме­ридианлар орасида очиқ жой қолмайди. Бу жуда қулай бўлиб, йирик географик ҳудудларни (раёнларни) картага туширишда фойдалани­лади.
1:2,5 млн масштабли Xалқаро карта Дунё картасини тузишда (океанлар билан бирга) қўлланилади. Бу картанинг номенклатураси 1:1 млн масштабли карта асосида тузилади. Унда параллеллар ораси 12°, меридианлар ораси 18° ни ташкил қилади. 1:2,5 млн масштаб-да собиқ Иттифоқнинг умумгеографик картаси тузилган (кейинроқ Красовскийнинг тенг оралиқли конусли проексясида тузилган). Бунда 39°-49° параллеллар оралиғи хатоликсиз тасвирланган. Шу проексияда собиқ Иттифоқ Европа қисмининг 1:1,5 млн масш-табдаги гипсометрик картаси тузилган (1940-йил). Собиқ Иттифоқда барча карталар учун 1942-йилда қабул қилинган бир хил координата системасидан фойдаланилган. Баландлик системасида Болтиқ денгизи сатҳи 0 метр деб қабул қилинган.

Download 1,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   62




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish