Қурилиш материалларининг тузилиши ва асосий хоссалари §


Материалларни ташкил қилувчи моддаларнинг ички тузилиши



Download 0,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/21
Sana28.04.2022
Hajmi0,53 Mb.
#589255
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   21
Bog'liq
1-амалий ҚУРИЛИШ МАТЕРИАЛЛАРИНИНГ ТУЗИЛИШИ ВА АСОСИЙ ХОССАЛАРИ

Материалларни ташкил қилувчи моддаларнинг ички тузилиши 
унинг 
механик мустаҳкамлиги, қаттиқлиги, қийин эрувчанлиги ва бошқа хос- 
саларини тавсифлайди. 
Материаллар таркибига кирувчи кристалл моддалар фазовий кристалли 
панжараларни ҳосил қилувчи заррачалар орасидаги боғланишлар билан фарқ 
қилади. Бу боғланишлар қуйидагича ҳосил бўлиши мумкин: дахлсиз атомлар 
билан (бир хил элемент атомлари ўртасида, масалан олмосда ѐки ҳар хил 
элемент атомлари ўртасида, масалан кварцда); ионлар билан (ҳар хил 
зарядланган, масалан СаСО
3
, ѐки бир хил зарядланган, масалан металларда); 
тўла молекулали (муз кристаллари). 
Ковалентли боғланишлар одатда оддий моддалар кристалларида (олмос, 
графит) ва икки элемент бирикмасидан ташкил топган кристалларда (кварц, 


карбид, нитрид) ҳосил бўлади. Бундай материаллар юқори механик мустаҳ- 
камлиги, қаттиқлиги ва қийин эрувчанлиги билан фарқланади. 
Ионли боғланишлар ионли тавсифдаги боғланиши юқори бўлган материал- 
ларнинг кристалларида ҳосил бўлади. Бундай боғланишга эга бўлган матери- 
аллардан энг кўп тарқалгани гипс ва ангидрид бўлиб, уларнинг мустаҳкамлиги 
ва қаттиқлиги нисбатан паст, сувга чидамсиздир. 
Молекулали кристалл панжаралар ва уларга мос келувчи молекулали 
боғланишлар қўшимча молекулаларда ковалентли боғланиши бўлган модда 
кристалларида ҳосил бўлади. Ушбу модда кристаллари бутун молекулалардан 
тузилган бўлиб, нисбатан кучсиз “Вандер-валсли” кучлар билан ўзаро ушлаб 
турилади. Қиздирилганда эса молекулалар орасидаги боғланиш жуда осон 
бузилади, шу сабабли молекулали кристалл панжарали моддалар паст эриш 
ҳароратига эга бўлади. 
§1.2.2. Материалларнинг таркиби ва хоссалари 
 
Материаллар кимѐвий, минералли ва фазовий таркиблари билан 
тавсифланади. 
Материалларнинг кимёвий таркиби 
материалнинг бир қатор хоссала- 
рини ўрганиш имконини беради. Яъни, оловбардошлик, емирилишга чидамли- 
лик, биочидамлилик ва бошқа техник тавсифлар шулар жумласидандир. Анор- 
ганик боғловчи моддалар (цемент, оҳак, гипс ва ш. к.) ва бошқа тош материал- 
ларнинг кимѐвий таркибини улардаги оксидлар миқдори орқали фоизда ифо- 
далаш қулай. Асосий ва кислотали оксидлар ўзаро кимѐвий боғланган ва улар 
материалнинг муҳим хоссаларини белгиловчи минералларни ҳосил килади. 

Download 0,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish