«Қурилиш» факультети “Мехнат ва атроф мухит мухофазаси”


Маъруза буйича таянч иборалари руйхати



Download 1,8 Mb.
bet27/43
Sana04.07.2022
Hajmi1,8 Mb.
#738685
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   43
Bog'liq
Geologiya maruza kitobcha

Маъруза буйича таянч иборалари руйхати

Экзоген жароенлар, физик, химиявий, органик нурашлар, аллювиал еткизиклар, терраса, шамол, бархан, денгиз, кул, абразия, дюна.


Такрорлаш учун саволлар

  1. Экзоген процесс деганда нима тушунасиз?

  2. Химиявий нурашда хосил булган тог жинслари.

  3. Органик нурашда хосил булган тог жинслари.

  4. Аллювиал еткизикларига нима тушунасиз?

  5. Бархан, дюна, хосил булиш районлари.

  6. Сеп окимларининг зоналарини чизиб беринг.

  7. Ингиниш хавфсизи деганда нима тушунасиз?

  8. Денгиз рельефини чизиб беринг.

  9. Марказий Фаргонада таркалган тог жинслари.

  10. Эрозия деганда нима тушунасиз?

9 – МАЪРУЗА
Мавзу: Ер ости сувларнинг классификацияси.
Мавзу режаси
9.1. Устки сувлар.
9.2. Грунт сувлари.
9.2.1. Буг куринишидаги сувлар.
9.2.2. Каттик сувлар.
9.2.3. Капилляр сувлар.
9.3 Катламлараро сувлар.
9.4 Ерикларда жойлашган ва карст сувлари.

Ер ости сувлари сувли горизонтнинг жойлашишига, босимнинг бор-йуклигига, ётиш холатига, гидравлик белгисига ва хи­миявий таркибига караб устки, грунт ва катламлараро сувларга булинади. Булардан ташкари ерик, карст, доимий музлок ва шифобахш хусусиятига эга булган минерал сувлари хам булади. Бу сувлар куп холларда саноат корхоналарида ишлатилади. Улар босимли ёки босимсиз булиб, баъзи узига хос хусусиятлари билан бошка хилдаги сувлардан ажралиб туради.


9.1. Атмосферадан тушаётган кор ва ёмгир сувларининг аэрация зонасида линза куринишида ёки узидан сув утказмайдиган юпка катламлар устида тупланишидан устки сувлар пайдо булади. Улар ер юзига якин жойлашган булиб, уларнинг таркалиш сохаси сув билан таъминланиш соласига мос келади. Бу сувларнинг калинлиги сув утказмайдиган катлам улчамига боглик. Уларнинг улчами канча катта булса, сув калинлиги хам шунча катта булади. Устки сувлар сатхи сувнинг линза атрофидан окиши билан белгиланади. Агар юкоридан сингаётган сув харакати узок, давом этиб сув сатхини кутарса, у холда устки сувлар пастда жойлашган грунт сувларини туйинтиради.
Бу сувларнинг узига хос характерли хусусияти шундаки, унинг микдори йил фасллари давомида кескин узгариб туради. Бахор ойларида ёмрирнинг куп ёриши, корларнинг тез эриши натижасида сувли горизонтнинг калинлиги ошса, ёз ойларида куёшнинг киздириши, усимликларнинг узидан сувнн бурлантириши таъсирида унинг микдори камайиб кетади. Шунинг учун хам улар мавсумий сув хисобланади.
Айрим холларда сурориш тармокларидаги сувнинг бир кисми тупрокда сингиши ёки водопровод трубасининг ёрилишидан саноат корхоналари ва ахоли яшайдиган майдонларда устки сувлар юзага келади. Бундай холларда устки сувларнинг сатхи ер юзасига якин булиб, подвалларни босиши ёки боткокликлар хосил килиши мумкик. Химиявий таркибига кура улар чучук ёки шуррок, орга­ник бирикмалар билан нфлосланган булади. Бу сувлар запасининг камлиги, органик бирикмаларга бойлиги, таркалиш майдонининг чегараланганлиги сабабли улардан шахар ва кишлокларни сув билан таъминлаш учун фойдаланиб булмайли. Шунинг учун уст­ки сувлар чорва молларини суроришда ишлатилади.
9.2. Ер юзасидан биринчи сув утказмайдиган катлам устида жой-лашган сувлар грунт сувлари дейилади. Грунт сувлари юзаки сув-лардан катта майдонларда таркалган сув утказмайдиган катлами билзн фарк килади. Лекин улар хам юзаки сувлари сингари ат­мосфера ёгинлари ва ер устки сувларидан туйинади. Грунт сувларининг таъминланиш майдони таркалиш майдонига мос келади. Табиий шароитларда грунт сувлари юзаки сувлардан фаркли уларок, узок вакт мавжуд булади.
Сув сингдирадиган катламнинг грунт сувларини сакловчи кисми сувли горизонт деб аталади. Грунт сувларининг юзаси сатх дейилади. Грунт сувларининг сатхидан сув утказмайдиган кат-ламгача булган масофа сувли горизонтнинг калинлиги, ер юзаси­дан грунт сувларининг сатхигача булган масофа уларнинг сатх чукурлиги дейилади (1-расм). Грунт сувлари куйидаги хусусиятлари билан юзаки сувлардан фарк килади:
1) грунт сувлари атмосфера билан узвий боглик булганлиги учун унинг сатхи озод — босимсиз юзага эгадир. Бург кудуклари билан очилган сув сатхи юкорига кутарилмасдан уз жойида колади. Шунинг учун хам грунт сувларининг сатхи ер юзаси рельефини киёсий такрорлайди;
2 ) грунт сувлари ер юзасидаги сув хавзалари, дарёлар, куллар, боткокликлар, сунъий денгизлар билан гидравлик боглик булади;
3) грунт сувларининг сарфи, сатхи ва химиявий таркибининг узгариши ер юзасидаги сув хавзалари холатига ва иклимий фак-торларнинг узгаришига боглик;
4) грунт сувларининг сарфи ва химиявий таркиби, физик ху-сусиятлари йил давомида деярли узгармаганлиги сабабли шахар ва кишлокларни доимо сув билан таъминлаш учун ярокли хисобланади.
Грунт сувлари сув утказмайдиган катлам нишаблиги буйича харакат килиб, жарлик ва даре узанларида ер юзасига сизиб чикади ва булоклар хосил килади. Ер ости сувлари тог жинслари говаклари орасида харакат килганлиги сабабли уларнинг оким тезлиги хам хар хил булади. Масалан: майда заррали кум, кумлок тупрокларда урта хисобда 0,3—5 м/суткагача, шагалда 50— 500 м/сутка булиши мумкин.
Грунт сувлари ер юзасининг тузилишига караб хар хил чукур-ликда ётади. Масалан, пасттекислик жойларда 1—2 м дан 5—10 м гача, тоглик олди зоналарда эса 15—20 м дан 40—50 м гача чу-курликда булиши мумкин. Сурхондарё водийсининг Боботог тог олди ялангликларида сув сатхи 60—70 чукурликда жойлашганлиги бург кудуклар ёрдамида аникланган.
Табиатдаги сув грунтлар таркибида буг, суюк ва каттик холатда учрайди.

Download 1,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   43




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish