«Қурилиш» факультети “Мехнат ва атроф мухит мухофазаси”



Download 1,8 Mb.
bet43/43
Sana04.07.2022
Hajmi1,8 Mb.
#738685
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   43
Bog'liq
Geologiya maruza kitobcha

Йирик масштабли карталар қурилиш ишлари мўлжалланган ёки янги ўзлаштириш белгиланган муайян территорияларнинг инженерлик-геологик шароитларини тўлиқ ва аниқ акс этади. Бундай карталарнинг аниқлик даражаси катта бўлгани учун улар асосида иншоотлар қуриладиган майдонлар, тўғон асослари, кўприклар, туннеллар қуриладиган жойларни танлаш осон бўлади. Йирик шаҳарлар атрофидаги жойларни режалаштириш, дастлабки қидирув, доимий кузатиш ва кенг кўламли бошқа текширув ишларининг ҳажми, таркиби ва усулларини белгилашда улар асос бўлиб хизмат қилади.
Иирик масштабли карталар инженерлик-геологик шароити олдин бажарилган майда масштабли қидирув ишлари билан аниқланган районлар учун тузилади. Шунга кўра бундай карталарнинг мазмуни қурилиш мўлжалланган майдонларнинг инженерлик-геологик шароитларига боғлиқ. Иирик масштабли карталар айрим планшет ёки уларнинг қисмлари учун тузилади (30-расм, А„ Б. В).
Ута йирик масштабли (1:10000, 1:5000, 1:2000 1:1000 ва 1:500) карталар сув чиқариш жойи, сув қувурлари ва канализация трассаси, қурилиш майдони ёки майдончаси, карст, сурилиш тарқалган жойларнинг инженерлик-геологик шароити тўғрисида аниқ маълумотлар беради.




31-расм. Инженерлик-геологик карта. Тоғ жинсларининг стратиграфо-генетик комплекслари ва литолого-петрографик турларининг тарқалиши:
1-янги замон аллювиал ётқизиқлари (қумли комплекс-майда гилли қу-моқ жинслар, қум билан шағал аралашмаси ва қумли жинслар); 2-янги замон зол ётқизиқпари (қумли комплекс, қум ва уларнинг майда шағал билан аралашмаси); 3-юқори тўртламчи даврнинг аллювиал-пролювиал ётқизиқлари (гилли комплекс—лёссимон қумоқ ва қумлоқ жинслар ва уларнинг қум линзалари ҳамда қатламчалари билан қатламланиши); 4-ўрта тўргламчи даврнинг пролювиЙ ётқизиқлари (лёссимон комплекс — қумоқ ва қумлоқ жинслар); 5-ўрта тўртламчи даврнинг делювиал ётқизиқлари (гилли комплекс қум, дресва, найда шағал аралашган қумлоқ ва қумоқ жинслар); 6-тўртламчи даврда пайдо бўлгая элювиал-делювиал пролювиал жинслар (чақиқ жинслар комплекси-қум, дресва, майда шағал); 7-юқори неоген даври ётқизиқлари (қумтош-гравелитли комплекс-қумтошлар, гравелитлар, алевролитлар ва гил тупроқлар); 8-қуйи неоген давр ётқизиқлари (қумтошгил алевролитли комплекс- қумтошлар, гил тупроқлар, алевролитлар);

9—юқори палеоген давр ётқи-зиқлари (оҳактош—мергелли комплекс—оҳактошлар, мергел-лар, гипслар).
Ер ости сувларининг сатҳ чуқурлиги, таъсирчанлиги ва жинсларнинг намланиши: 10—ер ости сувларининг сатҳ чуқурлиги чегараси; 11—қисман намланган стрчтиграфо-генетик комплекслар; 12—экзоген ёриқлар билан майдаланган сувли зона ва унинг қалинлиги; 13 — сувсиз, лекин ўзидан сув ўтқазадиган стратиграфо-генетик комплекслар; 14—бетонга нисбатан умумий кислотали таъсирчан-ликка эга бўлган ер ости сувлари; 15—сульфатли таъсир-чанлик.
Янги замон датар қалгангеолог ик жараёнва ҳодисалар: 16— сурилишлар; 17 — селлар; 18 — ботқоқлар; 19— қумларнинг кўчиши; 20—7 баллдан юқори бўладиган зилзилалар чегараси; тоғжинслари-нингинженерл ик-геологик хусусиятлари; 21 — гил жинслар-нинг пластиклик сони қийматини кўрсатувчи чизиқ.
Инженерлик-геологик қудуқлар: 22 — юқорида, карта ёки катологдаги қудуқлар номери, чапда: суратда — ер юзасидан биринчи литолого-петрографик тур ёки стратиграфо-генетик комплекснинг қалинлиги; махражда-ер юзасидан иккинчи бўлиб ётган литолого-петрографик тур оки стратиграфо-генетик комплекснинг геологик белгиси ва қалинлги, ўнгда: суратда — ер ости сувининг сатҳ чуқурлиги (м); махражда — ер ости сувининг минералланиш да-ражаси (г/л).
Инженерлик геологик жараёнлар: 23 — ернинг устки сувлч« ри таъсирида ер юзасининг деформацичланиши.
қўшимчабелгилар: 24 стратигра-фо-генгтик комплекслар чегараси; 25 — кесмз чизиғи.




АДАБИЁТЛАР:

1. Эргашев Й. «Мухандислик геологияси ва гидрогеологияси» Т., «Укитувчи», 1990.


2. Назиров М.З. «Мухандислик геологияси ва атроф мухитни мухофаза килиш» Т., «Узбекистон», 1994.
3. Зохидов С. «Инженерлик геологияси» Т., «Укитувчи», 1988.
4. Эргашев Й. «Мухандислик геологиясидан амалий машгулотлар» Т., «Узбекистон», 1992.
5. Бельш Л.Д. «Инженерная геология» М., «Вьюшая школа», 1985.
Кушимча адабиётлар:
1. Эргашев Й. «Мухандислик геологиясидан амалий машгулотлар» Т., «Узбекистон», 1992.
2. Бельш Л.Д. «Инженерная геология» М.? «Вьюшая школа», 1985.
Download 1,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   43




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish