Урганч давлат унивeрситeти табиатшунoслик факулътeти


расм. Урта тоғ ўрмон ландшафти минтақаси (Фарғона тизмаси)



Download 2,49 Mb.
bet16/48
Sana25.02.2022
Hajmi2,49 Mb.
#294653
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   48
Bog'liq
2 5413750463507988483

6 расм. Урта тоғ ўрмон ландшафти минтақаси (Фарғона тизмаси).
Бироқ, бир ландшафт зонасида жойлашган турли тоғлардаги баландлик минтақаланиши структураси ҳамма вақт ҳам бир хил бўлавермайди. Бунга асосаи тоғлар жойлашган ерларнинг провинциаллик омиллари, яъни узоқлик иқлимий омиллар — нам тушиш шароити ва континенталлик даражаси сабаб бўлади. Бир зонада, лекин турли кенглик провинцияларидаги тоғлариинг баландлик миитақаланиши минтақалар спектрининг сонида эмас, балки ҳар бир минтақанинг табиий географик хусусиятида намоён бўлади. Масалан, Евросиё материгининг ғарбий ва шарқий тайгаларида тоғ тайга ўрмонлари қорамтир игна барглиги ўрмонлардан, марказий (Шарқий Сибирь) қисмидаги ;гоғ тайга ўрмонларида ёруғ игна баргли ўрмонлардан иборат. Сийрак ўрмонлар минтақасида ғарбда майда ель ҳамда қарағайлар ўсса, Шарқий Сибирда кедрлар, Узоқ .Шарқда тошқайин ўсади.
Тоғ тазмаларининг йўналиши, бирбирига нисбатан жойлашиши, уларнинг баландлиги, ён бағирларининг турли томонга қараганлиги, берк ботиқларнинг, баланд сиртларнинг мавжудлиги натижасида баландлик миитақалари мураккаб ва хилмахил бўлиши мумкин.
Хулоса қилиб шуни айтиш мумкинки, кенглик зоналлиги билан баландлик минтақаланиши бир-бирига маълум даражада ўхшаса ҳам, бу ўхшашлик ташқи кўринишда холос. Баландлик минтақаланиши азонал ҳодисадир ва у тектоник сабабларига кўра вужудга келади ҳамда рельефнинг кўтарилган шакллари — тоғларда рўй беради.
Текисликларда рельефнинг абсолют баландлиги унчалик катта бўлмаса ҳам (300—400 м) ландшафтда баландлик хусусиятларга қараб табақаланиши сезилиб туради. Ландшафтдаги бу табақаланиш фарқлари қирлар билан паст ерлар иқлимидаги тафовутларда, жумладан ёғин миқдори ва температурадаги фарқда, тупроқ хусусиятларида, сувлар режимида, зрозия ва аккумуляция процессларида намоён бўлади.
Текисликлардаги бундай табиий ландшафтлар табақаланиши баландлик табақаланишига қараганда кучсиз бўлади. Шунинг учун ҳам буни баландлик минтақаланиши деб бўлмайди. Уни геоморфологик ёки морфоструктура табақаланиши десак тўғрироқ бўлади. Ф. Н. Мильков бу ҳодисани ландшафтлариинг вертикал бўлиниши деб атайди; у Россия текислигида ана шундай учта баландлик босқичини ажратиб кўрсатади: қуйи (150—180 м гача), урта (250—300 м гача) ва юқори (250—300 ж дан баланд) босқичлар16.




Download 2,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   48




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish