Uok 398. 21 (575. 172) Qaraqalpaq xaliq ertekleri



Download 3,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/36
Sana02.01.2022
Hajmi3,43 Mb.
#306892
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   36
Bog'liq
Qaraqalpaq xaliq ertekleri

AQILLI  BALA
B
uringi otken  zamanda bir kempir ham omn jalgiz balasi 
bolgan  eken.  Bala  har  kilni  mektepke  ketip  baratirip, 
daryamri  kopirinen  otedi  eken.  Sol  daryadagi  bir illken  llaqa 
baliq balamn  otetugm  waqtin  kiltedi  eken.
Sebebi,  bala  ogan kilnde  bir bolek  nan taslap  ketedi  eken.
36



Aradan jillar  otip,  bala  on  alti jasqa  shigip,  anasin  bagiw 
ush in jumis  izlep  qalaga  kelipti.  Bala  qalaga  kelip,  «Bir  kiln- 
Uk is bar!  Miynet  haqina  qirq kiln bagip jane  mm  som  aqsha 
beremen»,  —  dep jar unp jiirgen  adamdi ushiratipti.  Omn bul 
gapin  esitken bala hayran bolip:  «Тек bir kiln jumis  islep,  qirq 
kiln  qarnim  toq  bolsa,  omn  ilstine  mm  som  aqsha  alsam, 
shep  bolmaspan»  dep  tawekel  etip,  janagi  adamnin  aldina 
barip,  omn  xizmetine  taym  ekenin  aytipti.
Biytams  kisi balam ilyine  ertip  aketip,  ozi wade  etkenindey 
qirq  kiln  bagadi.  Qirq  birinshi  kuni  balaga  bir  semiz  ogizdi 
jeteletip,  jolga  tilsedi.  Olar bir  kiln jol jilrip  biyik  tawdin  ete- 
gine  toqtapti.  Balam ertip  kiyatirgan  adam  ogan ogizdi  soyiwdi 
buyiripti.  Bala  ogizdi  soyip,  goshin,  terisi n  oz  aldma  ayiripti.
Bir waqitta janagi  adam balaga:
—  Mina  teriniA  arasina  kir!  —  depti.
Bala  terinin  arasma  kiripti.  Om  ertip  kelgen  adam  terini 
teben  iyne  menen  tigip  shigipti.  Tap  sol  waqitta  hawadan  ill- 
ken bir bilrkit  kelip,  terini ishindegi bala menen  qosip  koterip 
uship,  tawdih  basina  qompti.  Qus  terini  otkir  panjesi  menen 
jirtqan  waqitta,  bala  terinin  arasman  darriw  jirilip  shigipti. 
Bilrkit balamn  tiri  ekenin  korip,  qaytip  uship  ketipti.
Bala  ozine  kelip  atirapina  qarasa,  dogereginde  altin  taslar 
menen  olgen  adamlardin suyekleri jayrap jatirgan  eken.  Tawdin 
tobesinen  tomenge  qarasa,  om  ertip  kelgen  adam:
—  Balam,  sol  atiraptagi  altinlardi  tomenge  taslay  ber!  Ke- 
yin,  men  seni  tomenge  tiisirip  alaman,—  dep  baqinpti.
01 jan  aybat penen  dogeregindegi  altinlardi jiynap,  tomenge 
llaqtira  baslapti.  Tomende  turgan  adam  olardi  qaltaga  jiynay 
baslapti.
37


Qalta  tolgannan  keyin janagi  adam  altm  toll  qaltani  arqa- 
lap,  balam  tawdin  basmda  qaldinp  ketip  baratirgan  qusaydi. 
Sonda bala  omn  izinen:
—  Haw  ata,  meni  tomenge  tiisirip  almaysari  ba? 
dep 
omn izinen baqinpti.
—  Sen  de  endi  anaw  jatqan  olilerdin  birisen;—  depti  ol 
balaga.
Qorqip  ketken  bala  jam  kozine  korinip,  arman-berman 
juwirip,  tawdan  tiisetugin  joldi  izlepti.  Tawdan  tiisetugin 
joldi  tappay,  aqin:  «Baribir  olemen  goy»  dep  ozin  tomende 
agip  turgan  daryaga  taslapti.  Ol  darya  suwin  jutip,  mantigip 
baratirsa,  om  bayagi  ozi  nan  berip  baqqan  llaqa  baliq  korip, 
arqasma  mindirip  qurgaqqa  alip  shigipti.  Bir  olimnen  qalgan 
bala  aman-esen liyine,  anasmin  qasina  qaytip  kelipti.
Aradan birneshe jillar  otkennen  keyin,  bir  kuni bala bazar 
aralap  jiirip,  bayagi  bum  tawdin  basinda  qaldirgan  adamdi 
ushiratipti.  Ol  jane:  Bir  kiinlik  is  bar!  Miynet  haqina  qirq 
kiin bagip jane  mm  som  aqsha beremen»  dep  qalaga jar salip 
jiir  eken.  Bala  omn  qasina  barip  salemlesken  eken  kisi  om 
tanimapti.  Sonda bala  ogan:
Sizin bir kiinlik xizmetinizdi islewge  men baraman,—  depti.
Kisi balam  izine  ertip,  liyine  alip  kelipti  de,  om sarras  qirq 
kiin jaqsilap  bagipti.  Qirq  birinshi  kiini  bayagiday  bir  ogizdi 
jeteletip jolga  rawana bolipti.  Bir kiin jol jiirgennen keyin  olar 
bayagi  tawdin  etegine  kelipti.  Bir  waqitta janagi  adam balaga 
ogizdi  soyiwdi  buyiripti.  Bala  omn  aytqanmday  etip,  ogizdi 
soyip,  goshin terisinen  aympti.
Endi  mina terinin  arasina  kir!  —  dep buyiripti balaga.



Bala janagi  kisini  ayaginan  shalip  jigitip,  om  eki  biiklep 
teriniii  arasma  tigipti.  01  ari-beri  balaga  qarsilasqan  menen, 
kiishi jetpepti.
—  Endi  meni  tamdih  ba?  Men  — bayagi  sen tawdiA  basin- 
da  qaldirgan  balaman.  Sen  hazir  tawdift  basindagi  altmlardi 
jerge  taslaysan!  Sonda  gana  senin  giinannan  keshemen,  — 
depti.  Bir  waqitta  tawdan  bayagi  burkit  uship  kelip,  terini 
ishindegi  kisi  menen  qosa  tawdin  tobesine  alip  ketipti.  JaAagi 
adam  balamn  aytqamnday  etip, joqaridagi  altiniardi  tomenge 
llaqtira  baslapti.  Bala  dim  undemesten  altiniardi  qaltaga 
jiynap,  ketip  baratirsa, janagi adam:
-.«гг-  Haw!  Meni jerge  tiisirip  almaysan ba?  —  dep  omn  izin­
en baqiripti.
—  Sen  de  endi  anaw olilerdin  biriseri,  —  depti bala.
Solay etip,  ol  bayagi  adamnan  oshin  alip,  bir qalta altmlardi
arqalap  liyine  rawana bolipti.

Download 3,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   36




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish