Университети


Чоппер ” (инг. – кесувчи)  бир



Download 2,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet94/156
Sana25.03.2022
Hajmi2,52 Mb.
#508843
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   156
Bog'liq
CHOPPER

Чоппер
” (инг. – кесувчи) 
бир 
томондан уриб-учириш 
асосида ясалган бўлиб, хом гўшт ва ўсимлик 
маҳсулотларини кесиш ва чопиш мақсадларида фойдаланилган. Уларнинг 
ўлчами 
7,5—10
см ташкил қилган.


159 
Чопперлар 
 
Олдувай даврининг яна бир кашфиётларида бири бу одамларнинг 
чоппинг тош қуролларни ясашни ўзлаштиришидир. Одамлар эндиликда дарё 
чақмоқ тошларидан ясалган чопперларни бир оз такомиллаштиради. Бу тош 
қурол чақмоқ тошларнинг бир томондан икки тарафи уриб-учирилган тош 
бўлиб, археология фанида “чоппинг”лар деб аталади.
 
Чоппинглар


160 
Олдувай даврининг сўнги босқичлари келиб нуклеус тош қуроллар каш 
этилади. Нуклеус (лот. nucleus — ядро) (археологияда) — тош қуроллар ясаш 
учун чақмоқтош ёки бошка тош парчаларидан учириб олинадиган тош 
бўлаги бўлиб, бу тош қуроллар тош даврининг кейинги босқичларида анча 
такомиллаштирилиб ундан қирғич ва найзасимон қуроллар ясалади. 
 
Нуклеуслар 
Илк палеолитнинг кейинги босқичи ашель даври бўлиб, мил. авв. 
800/700 - 120/100 минг йилликлар билан даврлаштирилади. Ушбу босқич 
археология фанида ашель маданияти номини олган. Шу даврга оид тош 
чўқмор, бир ёки икки томони учирилиб, ўткир қилинган турли шакддаги 
чақмоқ тошлардан иборат қуроллар дастлаб Франциянинг Амьен шаҳри 
яқинидаги Сент-Ашелда топилган ва бу маданият шу жой номи билан 
аталган. Ашель маданияти даври одамлари ибтидоий жамият тузумининг 
қуйи босқичида ғорларда, дарё бўйларидаги пана ерларда тўдалашиб яшаб, 
овчилик билан ҳаёт кечирган. Оловдан фойдаланган. Ашель маданияти 
Ғарбий ва Шарқий Европада, Кавказ, Олд Осиё, Африкада тарқалган. Ўрта 
Осиёда Ашель маданиятига оид қароргоҳлар Жанубий Қозоғистонда 
(Қоратов), Тошкент вилояти (Кўлбулоқ), Фарғона водийсида (Селунгур) ва 
бошқа жойларда учрайди.
Ашель даврининг илк босқичлари қўлболта тош қуролларининг пайдо 
бўлиши билан характерланади

Download 2,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   156




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish