Университети кимё – технология факультети


Литература  1. Шаталова Т.Б., Шляхтин О.А., Веряева Е. Методы термического анализа. -  Москва: 2011. -72 с



Download 56,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet149/291
Sana18.03.2022
Hajmi56,03 Mb.
#500503
1   ...   145   146   147   148   149   150   151   152   ...   291
Bog'liq
Сборник общий с титулом 2021 279-bet

Литература 
1. Шаталова Т.Б., Шляхтин О.А., Веряева Е. Методы термического анализа. - 
Москва: 2011. -72 с.
 
Co(II) ВА Cu(II) ЛАРНИНГ 5-АМИНО-2-МЕРКАПТОБЕНЗИМИДАЗОЛ 
БИЛАН КОМПЛЕКС БИРИКМАЛАРИНИ СИНТЕЗИ ВА 
ТАДҚИҚОТИ 
Гапурова Л.Н., Рахимова Н.А., Рахмонова Д.С., Кадирова Ш.А. 
Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий университети 
lobar_gapurova@mail.ru
 
Бензимидазол асосидаги физиологик фаол бирикмалар молекуласида 
электрофил ва электрофоб реакцион марказлар тутган бирикмалар билан 
кучли қутбланган гуруҳлар ҳосил қилади ва шу орқали улар биологик 
фаолликни намоён этиб, ферментлар ёки бошқа ҳужайра рецепторларини 
ўраб олиш учун дастлабки реагент вазифасини ўтайди. Буларнинг ҳаммаси 
маълум тузилиш ва хусусиятли металлокомплексларни мақсадли синтез 
қилишга имкон беради [1,2]. Шу сабабли, бу иш назарий ва амалий аҳамиятга 
эга бўлиб, синтез қилинган координацион бирикмаларнинг электрон, 
стереокимёвий, кинетик ва термодинамик хоссаларини ўрганиш имконини 
беради. 


230
Ишдан 
мақсад 
Сu(II) 
ва 
Co(II) 
хлоридларини 
5-амино-2-
меркаптобензимидазол (L) билан комплекс бирикмаларини синтез қилиш 
методикасини ишлаб чиқиш ҳамда синтез қилинган комплексларнинг 
таркиби ва тузилишини замонавий физик-кимёвий усуллар билан 
ўрганишдан иборат. 
Комплекслар синтези қуйидаги методика бўйича олиб борилди: 0,002 
моль лиганднинг 20 мл этанолдаги иссиқ эритмасига 0,02 моль КОН 
эритмаси ва 0,001 моль мис (II) хлориднинг 25 мл сувдаги эритмаси 
қўшилди. Эритма магнитли аралаштиргичда бир соат давомида 
аралаштирилди, сўнг реакцион аралашма кристалланиш учун қолдирилди. 
Уч кундан сўнг ҳосил бўлган кўк рангли комплекс чўкмаси ажратиб олинди, 
этанолда ювилиб, очиқ ҳавода қуритилди. Маҳсулот унуми 78%, Т
суюқ.

376
0
С ни ташкил қилди.
Кобальт (II) хлориднинг L
билан комплекс бирикмаси аналогик усулда 
синтез қилинди. Маҳсулот унуми 76%, Т
суюқ.
= 395
0
С ни ташкил қилди.
Синтез қилинган бирикмалар тузилиши ИҚ-спектроскопия ёрдамида 
ўрганилди. Лиганд ИҚ-спектрида юқори частотали 3360 см
-1
соҳада NH
2
гуруҳининг валент тебранишига тегишли бўлган ютилиш чизиғи намоён 
бўлди. Ўрта частотали 1635, 1526 см
-1
соҳаларда эса C=N боғининг валент ва 
NH
2
гуруҳининг деформацион тебранишларининг интенсив ютилиш 
чизиқлари кузатилди. Бензимидазол ҳалқасидаги С-S ва S-H гуруҳларининг 
валент тебранишлари 722 см
-1 
ва 2579 см
-1 
соҳаларда [3] кузатилди. 
Металл ионларини лиганд билан ҳосил қилган комплекс 
бирикмаларининг 
ИҚ-спектрларида 
кескин 
ўзгаришлар 
кузатилди. 
Координацияга учраган сувга тегишли тебраниш чизиқлари 3320-3350см
-1
соҳаларда намоён бўлди. Комплекс бирикмаларнинг ИҚ-спектрларида 
лиганд спектрида кузатилмаган M-S боғига тегишли 614-615 см
-1
соҳаларда 
янги ютилиш чизиқларнинг пайдо бўлиши металл ионлари лиганддаги 
олтингугурт атоми билан боғланганини кўрсатади.
ИҚ-спектроскопиядан олинган натижаларга кўра, металл атоми лиганд 
молекуласидаги 
олтингугурт 
атоми 
билан 
боғланиб 
сув 
билан 
координацияланган деган хулосага келиш мумкин. 

Download 56,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   145   146   147   148   149   150   151   152   ...   291




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish