Умуртқалилар зоологияси фанининг предмети, ўрганаѐтган объекти ва вазифалари


 – Кемирувчилар туркуми – Rodentia



Download 1,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet47/74
Sana21.02.2022
Hajmi1,16 Mb.
#29076
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   74
Bog'liq
15 умурткалилар зоологияси мажмуа

7 – Кемирувчилар туркуми – Rodentia 
Кемирувчилар ҳозирги замон сут эмизувчилари ичида энг кўп турлиси бўлиб, 2000 га 
яқин турни бирлаштиради. Пастки ва устки жағларининг ҳар қайси ярмида фақат 
биттадан курак тиши бўлади. Кескич тиши йўқ, диастема бор. Озиқ тишларининг 
юзасида эмал бўртмачалар ѐки эгатчалар бўлади. Тишларининг илдизи йўқ ва улар умр
бўйи ўсиб туради. Ўсимликнинг қаттиқ қисмлари билан овқатланганлиги туфайли ичак 
найи анча узун. Кўричаги яхши ривожланган. Ер шарининг ҳамма жойида ҳар хил 
ландшафтларда тарқалган. 
Кемирувчилар сони ва турларининг кўплиги туфайли инсон ҳаѐтида 
муҳим рол ўйнайди. Бобрлар, суғурлар, тйинлар, ондатра, шиншилла, 
норкалар қимматбаҳо мўйна берувчи ҳайвонлардир. Сичқонлар, дала 
сичқонлар, қумсичқонлар ва юмронқозиқлар орасида қишлоқ хўжалик 
зараркунандалари ва хавфли юқумли касалликларни тарқатувчилари кўп. 
Кемирувчиларнинг фаолияти тупроқ ҳосил бўлишида ва ўсимлик қопламини 
шаклланишида ниҳоятда катта рол ўйнайди. Тубанда уларнинг айрим 
оилалари билан танишамиз. 
Тйинлар (Sciuridae) Австралия ва Антрактидадан ташқари деярлик 
ҳамма материкларда тарқалган 260 га яқин турни ўз ичига олади. Оиласининг 
типик вакили одатдаги тйин (Sciurus vulgaris) нина баргли ўрмонларда 
тарқалган ва дарахтда яшайди, уларнинг меваси ва қўзиқорин билан 
овқатланади. Тйин жуда қаттиқ совуқда «гайна» деб аталадиган уясидан бир 
неча кунгача чиқмайди. Тйин мўйнали ҳайвонларнинг асосини ташкил этади. 
Оласичқон (Eutamias sibiricus) тйиндан кичикроқ, танаси йўл-йўл, ерда ва 
дарахтда яшайди, юмронқозиқлар ва суғурлар оиланинг ерда яшовчи 
гуруҳини ташкил этади. Улар дашт ва тоғли жойларда яшайди. Аксарият 
турлари ғаллачилик хўжалигига зарар келтиради, хавфли касалликлар 
тарқатади. Қишда уйқуга кетади. Айниқса Ўрта Осиѐда ва Қозоғистон 
даштларида яшовчи сариқ юмронқозиқ (Citellus fulvus)нинг уйқусиз даври 4 
ой давом этади. Тоғлик жойларда суғурлардан қизил суғур (Marmoto 
caudata), кўк суғур (Marmoto menzbieri) ва чўлларда тароқ думли 
юмронқозиқ ѐки парпиоѐқ (Spermophilapsis leptodactylus) лар тарқалган. 

Download 1,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   74




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish