Умуртқалилар зоологияси фанининг предмети, ўрганаѐтган объекти ва вазифалари


 – Жун қанотлилар туркуми – Dermoptera



Download 1,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/74
Sana21.02.2022
Hajmi1,16 Mb.
#29076
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   74
Bog'liq
15 умурткалилар зоологияси мажмуа

2 – Жун қанотлилар туркуми – Dermoptera 
Жун қанотлиларнинг фақат иккита тури бор, ўлчами анча катта бўлиб гавдасининг 
узунлиги 36-43 см, думи 72 см, массаси 2 кг гача боради. Бу ҳайвонларда 
ҳашоратхўрлар, кўршапалаклар ва чала маймунларнинг белгилари бор. жунқанот 
мушукдек келади, унинг тўртала оѐғи билан думни ўраб олган сербар, жун билан 
қопланган тери пардаси бор. Жун қанот-ҳақиқий дарахтда яшовчи ҳайвон бўлиб, 
пардаси ѐрдамида парвоз қилади ва бир дараҳтдан иккинчи дарахтга 70 м гача учиб 
ўтади. Булар ўсимликлар билан овқатланади. Жанубий – шарқий осиѐнинг тропик 
ўрмонларида яшайди. 
3 – Қўлқанотлилар ѐки кўршапалаклар туркуми – Chiroptera 
Бу туркумга 850 та тур киради, ўлчами кичик ва ўрта катталикда бўлиб, гавдасининг 
узунлиги 3 см дан 40 см гача боради. Қўлқанотлиларнинг олдинги оѐқлари шаклан 
ўзгариб, ҳақиқий қанотга айланган ва сут эмизувчилар орасида ҳавода учишга 
мослашган ягона гуруҳдир. Олдинги оѐқнинг 2-5 бармоқлари ниҳоятда узайиб кетади, 
бу бармоқларнинг орасида елка олди, елка, гавдасининг икки ѐни, орқа оѐқлари ва 
думида жунсиз юпқа учиш пардаси бор (142-расм). Олдинги оѐқнинг биринчи бармоғи 
калта бўлиб, уни тирноғи бор. қанотни ҳаракатга келтирувчи кучли мускуллар юзага 
келиши муносабати билан, тўшда қушлардаги сингари кўкрак тожи суяги ҳосил 
бўлади, шунга кўра ўмров суяги ҳам кучли бўлади. Оғзи катта, кўзлари кичик, қулоқ 
супраси йирик ва баъзиларида мураккаб тузилган. 
Кўршапалаклар тунда ҳаѐт кечиради ва учиб юрганда, асосан акс 
этган ультратовушларга қараб мўлжал олади. Булар бизга эшитилмайдиган 
одатдаги чийиллашдан ташқари, айрим импульслар кўринишида 30000 дан 
70000 герцгача частота билан ультратовуш ҳам чиқариши ҳозирги замон 
техникаси ѐрдамида қилинган тажрибаларда аниқланган. Импульслар 
частотаси ҳайвон билан буюм орасидаги масофага қараб ўзгариб туради. 
Кўршапалаклар худди шу ультратовушларнинг акс этган тўлқинларини 
эшитув аппарат билан сезади, яъни уларда шу товушларни ушлаб оладиган 
нозик локатор бор. 
Қўлқанотлилар якка ѐки колония бўлиб яшайди. Ўрта минтақаларда 
мавсумий миграция қилади. Улар Арктика ва Антрактидадан ташқари, ер 
юзининг ҳамма қисмида тарқалган. Қўлқанотлилар туркуми бир-биридан 
яхши ажралиб турадиган иккита кенжа туркумга бўлинади. 

Download 1,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   74




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish