Umumiy fizika kursi (ii-tom)


сунги  вацтларга цадар ута утказувчанликнинг тула назарпяси-  ни яратиш мумкин булмай келди. Фацат 1956 йилда америка  физиги



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet64/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

сунги 
вацтларга цадар ута утказувчанликнинг тула назарпяси- 
ни яратиш мумкин булмай келди. Фацат 1956 йилда америка 
физиги 
Купер ута утказувчанлик ^олатига утишда спин мо­
ментлари (
2 0 2
- §) параллел жойлашган электронлар жуфтлари-
нинг ^осил булиши асосий роль 
уйнашини 
курсатишга муваффац 
булди. Шундан кейингина асосан 
ута 
утказувчанликни ва у билан 
бирга юзага чицадиган ^одисаларни 
тушунтириш имконияти тугилди. 
Ута 
утказувчанлик ?;олатида модда 
ичидаги электронлар гуё ута оцув- 
чан булиб цолади. 
Ута 
утказувчан­
ликнинг тула-тукис назариясини 
со ­
вет 
олими Н. Н. Боголюбов ва унинг 
ходимлари юцорида 
келтирилган 
муло>;азаларга 
асосланган ^олда 
ривожлантирди.
Ж уда яхши утказгич (а — 10
1
— 10Б 
о м ~ '-с м
~ 1
тартибида) 
булган металлар билан бир цаторда утказувчанлиги гоят ки­
чик (з — 
1 0
— 
1 0 —10
о м ~ 1 см
~ 1
тартибида) булган жисмлар,
масалан, 
селен, мис (I)- оксид (CtbO), купчилик минераллар,
Менделеев жадвалинйнг туртинчи, бешинчи ва олтинчи груп- 
насидаги металлмас элементлар, кислород ва олтингугуртли 
неорганик бирикмалар, металларнинг баъзи цотишмалари, баъзи 
органик буёцлар ва бошцалар ^ам булади. Бу жисмларни 
ярим ут казгичлар
дейилади (171-§ га царанг).
82- раем. 
Ута утказувч анлик 
долатга утишда 
солиш ти рма 
царшиликнинг нолгача кама- 
йиши.


Баъзи ярим утказгичларнинг металларга тегиб турган жо- 
йида алодида додисалар юз беради — токни фацат бир йуна- 
лишдагина утказа оладиган 
беркитувчи цат лам
досил була­
ди. Масалан, мис (1)-оксид булганда электр ток металлдан мис 
(
1
)-оксиди томонга утаётганида тескари йуналишда утганига Ка­
раганда мингларча марта катта булади (237- § га царанг).
155- §. Ток зичлиги вектори. Ток кучи / = ^
ска ляр
кат-
таликдир: бу катталик факат берилган юзадан вакт бирлигида 
утаётган заряд катталиги билангина аницланади ва заряд 
ташувчи зарраларнинг 
цайси йуналишда ва юзага цандай 
бурчак досил цилиб даракатланаётганига 
боглиц булмайди. 
Равшанки, электр токни бундай характерлаш тулиц булмай­
ди; куп долларда зарядли зарраларнинг даракат 
й ун а ли ш и ­
ни
билиш керак булади. Зарядларнинг даракат йуналишини 
зисобга олиш учун 
ток зичлиги вектори
тушунчаси кири- 
тилади.
Ток мусбат зарядли зарраларнинг даракатидан дам, ман­
фий зарядли зарраларнинг даракатидан дам досил булиши 
мумкин. Тажрибанинг курсатишича, турли ишорали зарралар- 
нинг 
царама-царши 
йуналишда 
даракатланишидан 
досил 
булган токлар барча жидатдан эквивалент булади. Шунинг учун 
цандайдир бир ишорали, масалан, мусбат ишорали зарралар­
нинг даракотини куриб чикиш билан кифояланишимиз мумкин. 
Бунда манфий 
зарралар 
даракатини мусбат зарраларнинг 
царама-царши йуналишдаги даракати билан шартли равишда 
нлмпштириш мумкин.
Дастлаб мусбат зарядли зарраларнинг бир жинсли оцими- 
HI
1
, яъни барча 
зарралар 
бир йуналишда 
бирдай тезлик 
билан даракатланаётган оцимни куриб чицайлик, бунда бу 
зарралар 
фазода 
бирдай зичликда тацсимланган булсин. 
Бу зарядлар даракатланаётган утказгич ичида зарядлар дара­
кати йуналишига тик жойлашган AS
0
юзани фикран ажратамиз. 
Ток зичлиги вектори
i деб йуналиш жидатдан мусбат заряд­
ларнинг даракат йуналиши билан бир хил ва сон жидатдан

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish