Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet260/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   256   257   258   259   260   261   262   263   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

с а л т и ш ла ш т о к и
деб аталади. Иккиламчи занжир уланганда унда ток 
индукцияланиб, бу ток, Ленц цоидасига биноан, бирламчи 
чулгамнинг маг­
нит майдонини компенсациялайдиган узининг магнит майдонини досил ци­
лади. Бунинг натижасида бирламчи чулгамнинг индуктив царшилиги к а м а я ­
ди ва /, ток ортади. Шундай цилиб, бирламчи чулгамда сарфланадиган 
цувват иккиламчи чулгамдан олинадиган цувватга боглиц экан.
Иккиламчи зан жирга нагрузка уланган да (3) муносабат уз кучини йуцо- 
тади. Бирламчи занжирдаги ток салт ишлаш токидан унча куп фарц цилма-
32
С. Э. Ф риш , А. В. Т им орева


ган вактларда бу муносабат тугрилигича колаверад и. Трансформаторнинг 
умумий назарияси, айникса Узакдаги гистерезис додисасининг ролини дисоб- 
га оладиган назарияси анча мураккабдир.
Чулгамларда Л е н ц — Ж о у л ь иссиклигининг ажрали б чициши, магнит 
индукция чизикларининг уза кдан танщарига сочилиб чикиб кетиши, узакда 
Фуко токларининг досил булиши в а .у з а к гистерези сга эга булганлиги са­
бабли уни кайта магнитлаш учун иш сарфланиши натижасида трансформа- 
торда кувват исроф булади.
Кейинги икки сабабнинг ролини пасайтириш учун трансформаторларнинг 
Узаклари темирнинг энг юмшок сортларидан, шу билан бирга бир-бирлари- 
дан изоляцияловчи катламлар билан ажратилган алодида пластинкалардан 
ясалади. Хозирги замон йирик тран сформаторлар ида исрофларни умумий кув­
ватнинг 2 % игача кам айтириш мумкин. Дем ак, бундай трансформ аторнинг 
фойдали иш коэффициенти 98% гача боради.
Бундай трансформаторларнинг бирламчи ва иккиламчи чулгамларидаги 
Кувватлар амалда бир-бирига тенг деб дисобласак, куйидагини топамиз:

1
Л —
бундан (3) муносабатга биноан,
N , 
(4)
шундай килиб, бирламчи ва иккиламчи занжирлардаги токларнинг кучлари 
бирламчи ва иккиламчи чулгамлардаги ура млар сонига тескари пропорционал
экан.
Хар кандай юксалтирувчи тран­
сформатор 
п а с а й т и р у в ч и т рансф ор­
м а т о р
булиб дам ишлаши мумкин, 
бунинг учун бирламчи токии урамлар 
сони купрок ва 
сими ингичкарок 
булган чулгамга бериш керак. Бу 
вактда иккинчи чулгамда досил бул- 
гаи токнинг кучи биринчи чулгамда- 
гидан катта, электр юритувчи куч 
эса кичик булади. О датда станция- 
дан симлар оркали берилган юксак 
„кучлапиш ли“ ток истеъмолчига бе- 
риладиган жойда пасайтирувчи тран-
317- раем. Инд укцион галтак. 
сформатор ёрдами билан 
кайтадан
пастрок „кучланиш га” кадар пасай- 
тирилади.
Трансформаторлар техникадан таш кари лаборатория техникасида (юк­
салтирувчи сифатида дам, пасайтирувчи сифатида дам) кенг кулланилади. 
Куйиладиган талабларга караб лаборатори я трансформ аторларининг тузили- 
ши турлича булади. Кам кувватли юксак электр юритувчи кучлар олиш 
учун 
и н д у к ц и о н г а л т а к
ишлатилади. Индукцион галтак беркмас умумий 
темир узакка кийдирилган иккита цилиндрик соленоиддан иборатдир (317- 
раем). Бирламчи чулгам вазифасини йугон симдан уралган ва урамлар сони 
нисбатан куп булмаган ички 
А А ,
соленоид бажаради. Иккиламчи чулгам 
вазифасини эса ингичка симдан куп килиб Уралган ташки 
D D ,
соленоид 
бажаради. Одатда бирламчи чулгам узгармас ток манбаига масалан, акку- 
муляторлар батареяси 
(В )
га уланади. Бирламчи чулгам узгарувч ан магнит 
майдон досил килиши учун ундаги ток автоматик узгич ёрдами билан дав­
рий равишда уланиб, узилиб турилади. Учига 
k
темир юкча урнатилган 
пружинадан иборат болгача ана шундай автоматик узгичнинг энг содда ту- 
ридир (317- раем). Бирламчи чулгамдан ток ут а бо ш лаган да галтакнинг


узаги магнитланиб, пружинани узи га тортади. Н атиж ада 

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   256   257   258   259   260   261   262   263   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish