Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet262/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   258   259   260   261   262   263   264   265   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

Т у г р ил а г ич
оркали утказилган ток кучининг вактга караб узгариши курса- 
£илган. Трансф орматор ва иккита тугрилагич ишлатиб, узгарувчан токнинг 
4икк инч и 
ярмидан* дам фойдаланиш мумкин.
321- раем да Л, — у згарувчан ток занжирига 
уланган трансформ аторнинг бирламчи чулгамини, 
А 2
эса иккиламчи чулгамини тасвирлайди. / ва 
2
р акамлар билан курсатилган тугрилагичлар икки­
ламчи чулгамнинг учларига уланган. Иккиламчи 
чулгамнинг уртасида 
ab
сим чикарилган. Бундай 
шароитда даврнипг биринчи ярмида иккиламчи 
чулгамнинг 
СХЬ
кисми ишлайди ва ток 
1
тугрила­
гич оркали утади. Даврнинг иккинчи ярмида эса 
иккиламчи чулгамнинг 
Сф
кисми ишлайди ва ток
2
тугрилагич оркали утади. Занжирнинг 
ab
у част­
касида ток доим бир томонга караб окади. 
322- 
а
раемда яна синусоидал узгар увч ан ток,
322- 
б
раемда эса дозир таъриф ланган схема ёр­
дами билан тугриланган ток чизиб курсатилган. 
Ток кучининг узгаришларини яна узиндукция ёки 
сигим ёрдамида дам текислаш мумкин.
Узгарув чан токларни улчаш учун даракатчан 
рамкали магнитоэлектр асбоблар ярамайди, чунки 
у ларда токнинг йуналиши у зг а р и ш и билан рам-
3 22-раем . Ток кучининг 
в актга караб узгариши: 
а )
узгарувч ан ток кучи­
нинг; 
б )
321- расмдаги 
схема буйича тугрилан ­
ган ток кучининг узга­
риши.


канинг йуналиши дам узгаради. 233- § да биз узгар увчан токларни иссицлик 
асбоблари билан улчаш мумкинлигини курсатиб утган эдик.
Узгарувчан токлар икки галтакли электродинамик асбоблар билан ва 
темир парчасининг галгак ичига тортилиш принципига асосланган электро­
магнит асбоблар билан улчанади. Электром аг нит асбобларда галтакка тор- 
тиладиган стержень гистерезиси мумкин цадар оз булган темир сортидан 
ясалган булиши керак.
Бундан ташцари, Узгарувчан токларни 
индукцион (электродинамик) асбоблар би ­
лан дам улчаш мумкин. Бу асбобларнинг 
ишлаш принципи цуйидагичадир (323- раем): 
улчанаётган узгарувчан ток электромагнит­
нинг 
Ф
галтагидан утиб, унинг цутблари 
орасида узгарувчан магнит майдон досил 
цилади. Асбобнинг даракатланувчи цисми 
D
пластинкадан иборат булиб, у узгарув- 
чан магнит майдонга цисман кириб туради.
П ластинкада индукцион Фуко токлари до­
сил булиб, бу токларга магнит майдоннинг 
курсатган таъ си р кучи пластинкани май- 
дондан туртнб чицаришга интилади. Н ати ­
жада пластинка 
ва 
унга 
мадкамланган
стрел ка'бурилад и. Узгармас 
М
магнит пластинканинг тебранишларини тин- 
читади.
Нидоят, узгарувчан токларни даракатчан рамкали магнитоэлектр асбоб­
лар ёрдами
323- раем. Индукцион ампер- 
метрнинг схемаси.
асбобларга

1 —
билан дам улчаш мумкин, аммо бунинг учун магнитоэлектр 
туг рилагичлар цушиш керак. О датда бундай мацеадлар учун 
цаттиц тугрилагичлар
(купрокслар) 
ишлатилади.
324- раемда амперметрни узгарувч ан ток занжирига 
туртта 
а, Ь, с, d
купрокс ёрдами билан улаш схем а­
си курсатилган. Купрокслар токнинг 
А
амперметр 
орцали бир томонга цараб утишини таъминлайди. 
R
царш илик билан 
L
узиндукция шунт вазифасини 
утайди.
238- 
Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   258   259   260   261   262   263   264   265   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish