Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet157/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   153   154   155   156   157   158   159   160   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

/ | A I , 3 r l , 
(la)
бунда [Д1 X г] купайтма Д1 ва Дг векторларнинг в ектор купайтмаси.
Симнинг Д1 узунлик элементи ток билан бир томонга йуналган деб к а­
бул килинади. г ради ус-в ектор симнинг Д1 элементидан майдон дисоблана- 
ётган Л нуктага утказилади. 
А
нуктадаги майдоннинг тула кучланганлиги 
Н барча элементар ДН майдон кучланганликларининг геометрик йигиндиси­
дан иборат булади:
Н = V АН
(1) элементар 
конун 
ифодасидан 
узун тугри 
симда 
окаётган ток ^осил килган 
И
магнит майдон кучланганлиги
— ■
га пропорционал деган хулоса чикади. Ха кикатан ^ам,
узун тугри симдан 
г 0
масофада ётган нуктадаги майдон куч- 
ланганлигини топайлик, бу кучланганлик симнинг (188- раем) 
ало^ида элементлари ^осил килаётган элементар кучланган­
ликларнинг йигиндисидан иборат деб ^исоблаймиз. Био — 
Савар — Лаплас (1) формуласига асосан ток 
контурининг 
А/ 
элементи 
А
нуктада кучланганлиги
А Н — к '


булган майдон досил цилади, бунда 
г
катталик А/ элемент 
билан 
А
нуцта орасидаги масофа; А // раем текислигига тик ва 
агар ток юцоридан пастга оцаётган булса, китобхонга цараб 
йуналади.
Демак, барча А/ элементлар досил цилган А
Н
кучланган­
ликларнинг йуналиши бир хил. Шунинг учун йигинди 
Н
куч­
ланганлик цуйидаги алгебраик йигиндидан иборат булади:
и
V 4 
иг
7 А
/ Sin 
а
Н
— 2ll 
Т1
'
188- расмдан
А / =
г
-Д а
бундан
Д
I
7-2
Да 
Г
sin 
а ’
S i n а
бироц 
г
sin a = г 0 ва, демак,
Л / _ Да 
г г ~~ Го

шундан кейин 
Н
нинг ифодаси цуйидаги ку­
ринишга келади:
( 2)

Г
0
Симни фикран цисмларга булишдан досил 
булгаи А/ элементларни чексиз кичик деб 
дисобласак, у долда Аа бурчак дам чексиз 
кичик булади, демак, (2) ифодадаги йигин­
дини интеграл билан алмаштириш керак:
Н =
188-раем. 
TyFpH 
ток магнит майдо­
нининг кучлан ган ­
лигини ^исоблаш - 
га дойр.
бунда ифодани а нинг энг юцоридаги 
d l
элементларга тегишли 
а
= 0 цийматидан бошлаб энг пастдаги 
d l
элементларга тегишли 
а = те гача дамма цийматлари буйича интеграллаш лозим. Д е ­
мак, иптеграллаш чегаралари 0 ва те булади. Бундан ташцари, 
/ ва г0 катталиклар узгармас булгани учун уларни интеграл 
остидан ташцарига чицариш мумкинлигини эътиборга олиб, 
Куйидаги натижага келамиз:
И
=
к
— Г Sin a 
d а
=
k — \
— 
COS а )
— 
ь

roJ 
Г0
о
о
Го
(
3
)
Шундай цилиб, Био — Савар — Лаплас цонунидан дацица- 
тан дам, чексиз узун тугри симда оцаётган ток досил цилган
магнит майдоннинг 
Н
кучланганлиги — га пропорционал деган
Г
О
20 
С. Э. Ф риш , А. В. Т и м орева


189- раем. 
Айланма 
ток мар казидаги май­
дон кучланганлигини 
-дисобдашга дойр.
хулоса чикади, бу ерда 
г0 —
сим билан майдон улчанаётган 
нукта орасидаги масофа.
194-§. Айланма ток ва соленоиднинг магнит майдони.
Био — Савар — Лаплас конунининг кулланилишига бир катор 
мисоллар келтирайлик.
1. А й л а н м а т о к м а р к а з и д а м а г н и т м а й д о н к у ч ­
л а н г а н л и г и .
R
радиусли айлана шаклидаги контурда соат
стрелкаси буйлаб йуналган / ток окаёт­
ган булсин (189- раем). Айлана контур­
нинг з^амма 

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   153   154   155   156   157   158   159   160   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish