Umumiy fizika kursi (ii-tom)


i  ток зичлиги векторининг  Е



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet66/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom


ток зичлиги векторининг 
Е 
майдон кучланганлиги векто­
ри каби йуналганини айтиб утган эдик, шунинг учун кейинги 
тенгликни вектор куринишда ёзиш мумкин:
i =
а 
Е. 
(5)
Бу муносабат 
ток зичлиги учун Ом цонунини
ифодалай­
ди. У 

ток зичлигининг электр майдон кучланганлиги 
Е 
га 
пропорционал ва кучланганлик йуналган томонга йуналган 
эканлигини курсатади. Ток утаётган утказгичдаги майдон куч­
ланганлик нолга тенг булмайди. Аксинча, утказгич ичида 
Е = 0
булса, утказгичда ток булмайди: 
Е 
=

булганда додиса электро­
статик додиса булади.
156-§. Зарядларнинг сацланиши. Стационар токларнинг
берклиги. 
Утган параграфда биз кичик AS юзадан оциб утувчи 
А /т о к кучини 155-§ даги [(3) формула] ток зичлиги билан 
богловчи ифодани чицардик:


Бундан кичик AS юзадан оциб утувчи 
А/
ток кучини цуйи- 
дагича ёзиш мумкинлигини топамиз:
A / = i nAS.
(1)
Ток чекли S' юзадан оциб утаётган булса, бу юзани AS эле­
ментар юзачаларга буламиз. У долда бутун S юзадан оциб утув­
чи / ток кучи А /т о к кучларининг йигиндиси билан ифодала­
нади:
/ - 2 / „ A S .
(2)
Шундай цилиб, ток кучи ток зичлиги векто­
ри окимидан иборатдир.
Утказгичда бирор дажмни уз ичига олган 
фикран ажратилган берк сиртдан оциб утув­
чи / ток кучини топайлик. Бу дажмга нис­
батан ташки булган нормалларни мусбат деб
85-
раем. 
5
берк 
оламиз (85- раем). Бунда а бурчакларнинг 
сиртга утказилган 
кийматлари 
и/2 
дан 
к и ч и к
ёки катта булиши 
ташци нормаллар. 
ва 
( 1 )
формулага кура А/ элементар токлар 
мусбат ва манфий кийматлар олиши мумкин. 
А/ элементар токнинг мусбат киймати S сирт билан чегаралан­
ган дажмдан AS юза оркали мусбат зарядлар 
о либ чицилиш ини
билдиради. А/элементар токнинг манфий киймаги эса уша дажм 
ичига A S юза оркали мусбат зарядлар олиб кирилишини бил­
диради. Агар бирор дажмни уз ичига олган S сиртдан утувчи 
барча элементар токларнинг йигиндиси нолга тенг булса, шу 
дажмга олиб кирилган зарядлар микдори ундан олиб чикилган 
зарядлар микдорига тенг булади. Агар S берк сиртдан утувчи 
/ тула ток кучи нолга тенг булмаса, бу олиб чикилган ва 
олиб кирилган заряд микдорларининг узаро тенг эмаслигини, 
яъни S билан чегараланган дажмдаги зарядларнинг умумий 
микдори узгаришини билдиради. Токнинг мусбат киймати дажм 
ичидаги зарядларнинг камайишини, токнинг манфий киймати 
эса зарядларнинг купайишини билдиради. Агар S сирт билан 
чегараланган дажм ичидаги зарядларнинг 
A t
вакт оралигидаги 
камайишини AQ билан белгиласак, у долда куйидагича ёзиш 
мумкин:
/ A t =
2
inA S A t
= - AQ. 
(3)
Бу муносабат берк дажм ичидаги умумий заряднинг AQ 
узгариши зарядни танщаридан келтириш ёки ташкарига олиф 
чикиш дисобига булишини курсатади. Шундай килиб, 
(3) 
муносабат 
зарядлар сацланиш цонунини
билдиради.


Берк сиртдан оциб утувчи / ток учун (3) муносабатга кура 
куйидаги ифода келиб чикади:

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish