Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet162/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   158   159   160   161   162   163   164   165   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

д
„ ___
/ А / s i n а
Г2
ифодасидаги 
k '
пропорционаллик коэффициенти 
CGSE
систе- 
мадаги сингари бирга тенг. Бунга сабаб шуки, 
CGSM
систе­
мада / ток кучининг бирлиги дам, 
И
магнит майдон кучлан­
ганлигининг бирлиги дам шу катталикларнинг 
CGSE
система- 
даги бирликларидан бир хил марта 

марта) каттадир. 
Н
кучланганликнинг 
CGSM
системадаги улчамлигини (10) муно­
сабатдан келтириб чицарамиз:
H = V \ = M k L ~ 1,2 Т ~ \
И
Бирликларнинг 
Халцаро системасида 
ток кучининг ва 
магнит кучланганликнинг бирликлари дацида 196- § да ай- 
тилган.
196- 
§. Магнит майдонда токка таъсир этувчи кучлар.
Электр бирликларнинг Халцаро системаси. 
Токли рамканинг


магнит майдонда бурилиши устида утказилган тажрибалар 
магнит майдонга киритилган ^ар кандай ТОкли рамкага ^ам 
жуфт куч таъсир этишини курсатади. Бу жуфт кучни магнит 
майдондаги ток контурининг ^ар бир элементига таъсир этув- 
чи кучларнинг йигиндиси ^осил килади, деб фараз килиш
табиийдир.
Ток контурининг ало- 
^ида кисмига таъсир этув- 
чи кучларни 
куйидаги 
Курилма ёрдамида куза­
тиш мумкин: бир-бирига 
параллел жойлашган ик­
кита 
металл 
шиналар 
устида узаро А/ узунлик- 
даги 
ab
стержень (193- 
расм) билан 
бирлашти- 
рилган иккита ролик ду- 
маланиб юра олади. Ши- 
наларнинг учлари батареянинг кутбларига уланган булиб, улар 
батарея ва 
ab
стержень билан биргаликда токли берк контур 
^осил килади.
ab
стержень оркали 193- раемда стрелка билан курсатил­
ган йуналишда 
I
ток окаётган булсин. Шиналар ётган текис- 
ликка перпендикуляр йуналишда кучланганлиги 
Н
булган бир 
жинсли магнит майдон ^осил килайлик. 
У
^олда 
ab
стерженга 
куч таъсир кила бошлаб, бу куч таъсирида стержень ^ара- 
катга келади. Бу А/ кучни пружина ёрдамида мувозанатга 
келтириш усули ёки бошка бирор механик усул билан осон- 
гина улчаш мумкин. Тажриба А/ кучнинг 
Н
билан 
I
ётган 
текисликка перпендикуляр йуналганини курсатади.
Ампер А / куч катталик жи^атдан 
I
ток кучига, магнит 
майдоннинг 
Н
кучланганлигига ва утказгич кисмининг А/ узун­
лигига пропорционал эканлигини топди.
Бундан ташкари, А / кучнинг катталиги Н нинг йуналиши­
га боглик. Бошка шароитлар бир хил булса, Н вектор / ток­
нинг йуналишига перпендикуляр булганда А/ энг катта кий­
матга эга булади. Н вектор / токнинг йуналишига параллел 
булганда, А/ = 0. Бу факт Н магнит майдон кучланганлигининг 
факат / ток кучининг йуналишига перпендикуляр йуналган 
ташкил этувчисигина A/ кучнинг ^осил булишига сабаб була­
ди, деб фараз килишга мажбур этади. Кучланганликнинг бу 
ташкил этувчиси 
И
sin а (1 9 4 -расмга 

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   158   159   160   161   162   163   164   165   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish