Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet163/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   159   160   161   162   163   164   165   166   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

каРанг) 
булгани учун 
Ампер конунини узил-кесил куйидагича ифодалаш мумкин:
-------------------------- 1
ОТ1'
193- раем. Н тацщи магнит майдонда токли 
утказг ич га таъ си р этувчи Д / кучни пай- 
цаш.
Д / ~ / // sin а- Д/.
(1)


Бу ифодада тенглик аломатига утиш учун пропорционаллик 
коэффициенти киритиш керак.
Тажриба ва куйида келтириладиган дисоблашлар агар 
I
ва 
Н
электростатик бирликларда, Д / эса диналарда улчанса, про­
порционаллик коэффициенти —г га тенг булишини курсатади.
Шунинг учун куйидагича ёза-
миз:
Д / = - i -
I H
sin а • 
Al.
(la)
J H„
195- раем. 
Магнит май­
донда токка 
таъ си р э т у в ­
чи Д / куч­
нинг 
йуна­
лиши.
Биз юкорида Af кучнинг / ва 
Н
ётган текисликка 
перпендикуляр 
йуналганлигини кайд килиб утган 
эдик. Агар Н магнит майдон кучлан­
ганлиги / токнинг йуналишига пер­
пендикуляр булса, у долда А/ куч
195- раемда курсатилган йуналиш­
да булади.
Умумий долда Af кучнинг йу­
налишини аниклаш учун бир нечта 
Коида бор.
Биринчидан, 
парма цоидасидан
фойдаланиш мумкин. Бу 
ерда у коида куйидагича кулланилади: парманинг дастасини 
/ ток кучининг йуналишидан Н 
|
векторнинг йуналиши 
томонга 
айлантирамиз (196- раем); бунда 
/ билан 
И
орасидаги бурчаклар- 
нинг кайсиниси я дан кичик бул-
194- раем. Маг­
нит майдоннинг 
токка таъ сири 
майдон кучлан­
ганлиги Н нинг 
нормал ташкил 
этувчиси билан 
аницланади.
н.
Ж
196- раем. Д/ кучни пар­
ма цоидасидан ф ойд ала­
ниб аницлаш.
197- раем. Чап цул цои- 
даси.
са, дастани уша бурчак йуналишида айлантирамиз. Шунда 
парманинг илгариланма даракати Af кучнинг йуналишини кур­
сатади.
Фойдаланиш мумкин булган иккинчи коида 
чап ц у л цои-
дасидир:
агар чап цулимизни Н магнит майдоннинг A
I
га пер­


пендикуляр йуналган ташкил этувчиси кафтга (197- раем) 
кирадиган, туртта бармогимизни эса ток буйлаб йуналадиган 
килиб жойлаштирсак, у вактда чет томонга кайрилган бош 
бармок Af кучнинг йуналишини курсатади.
Сим элементига т а ъ с и р этаётган Af кучии бир вактда дам йуналиш, дам 
катталик жидатдан ифодалаш учун куйидаги вектор купайтмадан фойдаланиш 
керак:
Af = - ^ - / [ A l X H ] , 
(16)
бу ерда симнинг А
I
элементининг йуналиши, токнинг йуналиши билан бир 
хил булади, деб кабул килинади.
Аввало, Ампер формуласига асосланиб, нормали Н майдон 
йуналишига перпендикуляр йуналган тугри туртбурчак шакли- 
даги ясси рамкага таъсир этадиган кучлар моменти
М =
- L
IH S
(2)
А

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   159   160   161   162   163   164   165   166   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish