Umumiy fizika kursi (ii-tom)


-  §. Кучланганлик чизщ лар и



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

125- 
§. Кучланганлик чизщ лар и. 
Электростатик майдон­
нинг дар бир нуцтасини Е кучланганлик вектори билан ифо- 
далаш мумкин эканлиги утган параграфда аницланган эди.
Энди 
куч ла н га н л и к чизиги
тушунча- 
синн киритайлик. Кучланганлик чизиц- 
лари куч чизицлари деб дам аталади.
Кучланганлик чизиги деганда шундай 
чизицни назарда тутамизки, бу чизиц- 
нинг дар бир нуцтасида 
куч ла н га н ли к
вектори уринма б уйлаб й уналга н б у л а ­
ди
(15- раем). Кучланганлик чизигининг 
йуналиши чизицнинг дар бир нуцтасида- 
ги кучланганлик векторинннг йуналиши 
билан бир хил булади.
Шундай килиб, кучланганлик чизиги узи утган дар бир 
нуктада майдон кучланганлиги Е нинг йуналишини ва демак, 
шу нуцтага жойлаштирилган +
q
мусбат зарядга таъсир этув­
чи / кучнинг йуналишини курсатади. / кучнинг йуналиши 
q
заряди булган жиемнинг кучиш йуналишини эмас, балки жисм 
олган тезланиш векторинигина курсатади. Шунинг учун заряд­
ланган жисм майдон кучлари таъсирида умуман айтганда, куч­
ланганлик чизиги буйлаб даракат цилмайди. Электр кучлари-
дан танщари деч цандай 
бошца кучлар таъсир этма- 
ётган мусбат зарядланган 
жисм кучланганлик чизиги 
буйлаб даракат килади, бу- 
нинг 
учун 
кучланганлик 
чизиги тугри чизик булиши 
ва жиемнинг бошлангич тез- 
лиги кучланганлик чизиги 
буйлаб йуналган булиши ке­
рак.

Кучланганлик 
чизицла- 
рига мисоллар курайлик.
1. 
Н у к т а в и й з а р я д н и н г к у ч л а н г а н л и к ч и з н ы ­
л а ри. Нуктавий заряднинг кучланганлик чизицларн заряд 
мусбатбулса, заряддан чицувчи ва заряд манфий булса, зарядга 
кирувчи тугри чизицлар (1 6 -а в а
б
расмлар) эканлигинн Куриш
а)
6
)
куч-
16- раем. Нуктав ий заряднинг 
ланганлик чизицлари: 
а
— м усбат зарядники; 
б
— манфий 
зарядники.


осон. Шундай цилиб, мусбат зарядни кучланганлик чизицла- 
рининг бошланиш жойи деб, манфий зарядни кучланганлик 
чизикларининг тугаш жойи деб цараш мумкин. Бу дар икка­
ла долда кучланганлик чизицларига утказилган уринмалар бу 
чизицлар билан устма-уст тушади ва дар бир нуктада кучлан­
ганлик йуналган томонга йуналган булади.
2

И к к и т а н у к т а в и й з а р я д н и н г к у ч л а н г а н л и к
ч и з и к л а р и . 1 7 -а раемда 
тенг в а бир х и л иш орали икки-
el
а)
17- раем. И ккита нуктавий заряднинг кучланганлик чизиклари: 
а
—бир хил ишорали зарядларники; 
б —
турли ишорали зарядларники.
т а нуцт авий заряднинг
, 17- 
б
раемда катталиклари узаро 
тенг т ур ли иш орали иккит а нуцт авий заряднинг,
яъни бош- 
Кача айтганда, 
диполнинг
кучланганлик чизиклари тасвир-
ланган.
3. 
Б и р ж и н с л и м а й д о н н и н г
к у ч л а н г а н л и к
ч и з и к л а р и .
Барча нукталаридаги кучланганлик- 
лар геометрик тенг, яъни катталик 
ва йуналиш жидатдан бирдай булган 
майдон бир жинсли майдон дейилади. 
Бир жинсли майдоннинг кучланганлик 
чизиклари кучланганлик векторига па- 
раллел булган тугри чизицлар эканли- 
г*и равшандир. Тажрибада кучланган­
лик чизикларининг 
йулини 
куриш 
учун диэлектрикнинг узун булаклари 
Кутбланганда кучланганлик чизиклари 
буйлаб жойлашишидан фойдаланиш 
мумкин. Бунинг учун гипснинг майда, игнасимон кристаллча- 
ларини станиол вараклари ёпиштирилган шиша пластинкага 
сепилади ва бу варацларга зарядлар берилади. 18- раемда тур­
ли ишорали зарядланган иккита станиол доирача атрофида 
гипс кристаллчаларининг жойлашиши курсатилган.
Фазонинг дар бир берилган нуктасида майдон кучланган­
лиги фацат битта йуналишга эга булади, шу сабаблн кучлан-
18- раем. Турли ишорали 
зарядланган станиол 
дои- 
р а ча лар 
атрофида 
гипс 
кристаллчаларининг ж ойла­
шиши.


ганлик чизиклари деч качон кесишмайди. Кучланганлик чизик­
лари мусбат зарядлардан бошланиб, манфий зарядларда тугайди.

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish