Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

р - 1
____
Ч_
Г \
Г2_
ёки
Е
=
q
(Г"~ ~ r2+) =
q(r~
+ г+)(/' ~ ~ /'+ ) . 
г2+ . г2_ 
г2+ . г3_
Яна цуйидагиларга эгамиз:
г _ — 
г+ —
/; 
г+ + г _
=
2
г;
шартга кура г >
I
булганидан, та^рибан
r V ^ - S ^ r
4
деб олиш мумкин, энди 
Е
нинг ифодасини цуйидаги куриниш­
да ёзиш мумкин:
q
заряднинг зарядлар орасидаги масофага купайтмаси
Р
=
Я1
диполь момента
дейилади. Охирги формулани диполь момен­
та 
р
орцали ёзиб, нидоят цуйидаги ифодани досил циламиз:
Р - 2Р
/с\


А
нуцтадаги майдон кучланганлиги 
Е
диполь увидан унгга 
йуналган.
Диполь уцига диполнинг уртасидан чицарилган 
ОВ
перпен- 
дикулярда ётувчи 
В
нуцтадаги кучланганликни куриб чицай- 
лик (13- раем). 
В
нуцтадаги кучланганлик +
q
ва — 
q
зарядлар 
вужудга келтирган кучланганликларнинг 
геометрик йигин- 
дисидан иборатдир. 
В
нуцтадан дар иккала зарядгача булган 
г +
ва г_ 
масофалар тенг булганидан, кучланганликлар сон 
жидатдан тенг, яъни
р
__
р
__
ч _
— 
-рт
булади, 
Е+ 
ва Е _ кучланганлик векторла- 
ринннг йуналишлари 13- раемда курсатил- 
ган. 
Натижавий кучланганлик 
вектори 
Е = Е+ + Е _ , 
13- раемдан куринишича,
катталик жидатдан:
2
£ 
гЧ
ёки
2

Ц2
ql
Е +
COS a -f- Е _ COS а <= 
COS а
I
Е =
гК
бул-
13- раем. 
В
нуцтада 
диполь майдонининг 
кучланганлигини 
аниклашга дойр.
охирги формула
+ '+
' +
га тенг булади.
В
нуцтадан диполнинг уртасигача 
ган масофани 
г
билан белгилаймиз, у дол 
да / <
г
булганидан, тацрибан г + =
г
ва 
цуйидаги куринишда ёзилади:
Е = ~ г-
г
3
Нидоят, бу формулани диполь моменти 
р
— 
ql
орцали ифода- 
ласак:
Е =
Р
(
6
)
(5) ва (
6
) формулаларни таццоелаб, диполь майдонининг к у ч ­
ланганлиги дар иккала долда диполь моменти 
р
га пропор­
ционал ва диполгача булган 
г
масофанинг кубига тескарт 
пропорционал эканлигини курамиз.
Юцоридаги мисолларнинг курсатишича, натижавий кучлан­
ганликни аницлаш учун электр системани ташкил цилган нуц- 
тавий зарядлар вужудга келтирган кучланганликларнинг гео­
метрик йигиндисини олиш керак экан. Бирок КУП долларда 
системани нуцтавий зарядларнинг мажмуи сифатида цараб олиб 
борилган дисоблашлар гоят мураккаб булади ёки бундай ди«
2
*


соблашларни умуман бажариб булмайди; шунинг учун куп ма- 
салаларда кучланганлик баъзи бир ёрдамчи усуллар ёрдамида 
аникланади. Бу усуллар дацида цуйида гапирамиз.
Диполь майдонининг кучланганлиги формуласи (5) дан фойдаланиб, бит- 
та тугри чизи»; буйлаб, уз улчовларига нисбатан катта 
г
масофада жойлаш- 
Ган иккита цаттиц диполнинг узаро таъ си р кучини осон топиш мумкин.
Бунда каттик диполь деб, зарядлари орасидаги 
I
масофа ташци кучлар 
таъсирида узгармайдиган диполни айтилади; бундай диполнинг *ар иккала
заряди бир-бири билан „маркам" 
I, 
lz
боглангандир.
4
и_____________________ е---------а
Дастлаб, *ар . иккала диполь
• q ,
I +j- q 2 
ч/2
бир-бирига турли 
ишорали учи
. -------------------- v--------------- '
билан йуналган (14- раем) *олни
г
курайлик. 
г
биринчи диполнинг
1 4 - раем. Иккита 
диполнинг узаро таъ- 
уртасидан иккинчи диполнинг энг
сир кучини 
ан иклашга дойр. 
яцинидаги заряди — 
q.2
гача бул­
ган масофа булсин.
Биринчи диполнинг — <72 
заря д турган жойда 
*осил билган майдон
кучланганлиги 
(5) формулага кура
га тенг булади, бунда 
Р\ — q^l\
— биринчи диполнинг моменти. Ш у куч­
ланганлик туфайли иккинчи диполнинг — 
q3
зарядига

2
рх
/1
— — Г3 
Я'2
куч таъсир цилади.
У ш а иккинчи диполнинг +
q2
зарядига эса
/ . - + <
7 T T S ," '
куч таъсир цилади.
Иккинчи бутун диполга таъ сир этувчи йигинди куч
2р{ 
2pi 
2р\
f
= Л + / а = ~ 7 Т (Г +
/а)з у -
^ Г
1
- — —
Ч (>+*]
булади.
Ш а р т буйича / < г, шунинг учун, такрибан:
-------- Г у i 
бУндан / = -
~ т * ~
0
+*Г
ёки 
Itf?
=
Pi
булганидан (бунда 
р-2
— иккинчи диполнинг моменти)
, fy? I 
Pi
Т — 
ri
Минус ишора натижавий кучнинг тортиш иш кучи эканлигини билдиради.
д а р иккала ди поль бир-бирига нисбатан бир хил ишорали учлари би­
лан йуналган *олда улар орасидаги узаро т аъ сир кучининг катталиги аввал- 
гидек, лекин мусбат, яъни итаришиш кучи эканлигига осон ишониш мумкин.


(7) формуланинг курсатиш ича, диполлар орасидаги у зар о таъ си р кучи 
диполлар моментлари купайтмасига пропорционал ва улар орасидаги масо- 
фанинг туртинчи дараж асига тескари пропорционалдир. Хисоблашларни биз 
диполлар бир т^три чизивда жойлашган х;ол учун бажардик. Диполлар бош- 
Кача жойлаш ганларида з^ам улар орасидаги узаро т аъ сир кучи маёофанинг 
туртинчи дараж аси га тескари пропорционал булишини курсатиш мумкин.
15- раем. Кучланганлик 
чизиги.

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish