Умумий ва тиббий психология



Download 6,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet49/50
Sana29.03.2023
Hajmi6,04 Mb.
#922974
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   50
Bog'liq
Umumiy va tibbiy psixologiya (Y.Fayziyev, E.Eshboyev)

Савшшр:
1. Мактабгача тарбия ёшидаги бу боланинг хулк,-атворида 
Кандай салбий ирода сифатлари намоён булади?
2.
Хундай болалар билан олиб бориладиган тарбиявий 
иш ларни кдндай таш кил этиш керак?
10-МЛСАЛА
Гурухга бураб юргизиладиган янги уйинчок,—кучукча 
келтиришди. Тарбиячи уни кулига олиб курди ва уйинчок^и 
буради: кучукча гир-гир айланиб вовуллай бошлади. Тар­
биячи уйинчок^и болаларга як^нрок, олиб келди. Акмал 
куркиб кети^, кучукчани оёги билан тспиб юборди. Барча 
бо.чатар кучукчага р а \м к;илиб. нега тепасан, хаммаёги 
огрийли-ку, деб ачина боииайлилар.
Гурухга врач кириб келди ва болалар билан кучукча- 
н инг каери л?т еганини текшира бошлади. Акмалнингёмон 
иш килганини сузлаб бсрди. Бола дархол узгарди ва йиглаб 
юборди: «Мен бундай булишини хохдамаган эдим. Мен энди 
бундай к,илмайман. Мен бундай к^лиш ни хохдамагандим, 
эш и таяп си зм и ?!» Т ар б и ячи А кмалга кучукчани силаб
www.ziyouz.com kutubxonasi


к у й и ш н и т а к л и ф к д п д и , у р о зи булди ва ш у з а х о т и й и ги д а н
о в у н и б К.ОЛДИ.
Саволшр:
1. Акмалнинг хулк,-атворида, х,ис-туйгулар кечиш ининг 
кдндай узига хос хусусиятлари намоён булди?
2. Уни кдйси темпераментга киритиш мумкин?
И-М АСАЛА
Одил киришимли, х^ракатчан бола. А ппликация йули 
билан ясаган гулларни куриб, уларга бах,о бсриш вак,тида 
тарбиячи Одилдан суради:
Одил, сенга хдммадан кура кимнинг иши купрок,ёкдди?
— Нигоранинг иши, лекин мен ундан х,ам яхширок, ясай 
оламан.
— Хуш, унда нима учун ясамай утирибсан? Уни кдра, 
х,амма болалар ишларини тугатишди, сен булсанг эндиги- 
на новдачаларни ясабсан.
— Мен х,амшдан ке^ ин бошладим-да, агар ясаб улгур- 
ганимдами, менинг гулим хдмманикидан чиройли чик,арди. 
Буни кдранг, мен новдаларни к^андай нозик кдлиб ишла- 
дим!
Мусина машгулотида Ватан х,ак,ида кушик, айтиш арди. 
Одил кушик, сузларини х^ммадан кура кдггикрок, айтарди. 
Н игора деган к,из танбех, берганида, у ш ун дай ж авоб 
к^йтарди: «Бу куш ик^и секин айтиб булмайди, чунки у 
Ватан хдкдда. И. В. бизга сузларни аник, туш унарли кртлиб 
айтиш кераклигини айтган эди ва мен шундай аник, айт- 
дим. Тарбиячи унга савол берди: «Хуш айт-чи, сен айтаёт- 
ган кушик, мусик^ охднгига мос келаяпти, деб уйлайсанми? 
Менинг назаримда сен узингча ашула айтаётганга ухшайсан. 
Мусик^а эса узича чалинаётгандай». Одил жавоб берди: «Мен 
мусик,а ох^нгига мос ашула айтаяпман».
Саволлар:
1.М актабгача ёш даги бола уз-узига бах,о б е р и ш н и н г
шаклланиб келаётган к,андай узига хос хусусиятла- 
рини таъкидлаб утиш мумкин?
167
www.ziyouz.com kutubxonasi


2. Темпераментнинг кдйси турига мансуб болалар уз-узига 
ортик,ча 
6 а \о
беради, кдйсинисига мансублари уз 
к,обилиятига пастрок, б а \о беради?
3. М ос келмайдиган (ноадекват) равишда уз-узига бах,о 
бериш нинг ш аклланиш идаги э^тимол тутилган са- 
баблар хусусидаги уз фикр-мулохдзаларингизни ай- 
тинг.
12-МАСАЛА
Ш еърни ёдлаб келиш уйга вазифа кдпиб топширилган 
эди. У к^тувчи каттагина шеърни болалар кдндай едлаб кел- 
ганлигини текшириб куриш учун тук^из кишини доскага 
чак,ирди. Чакдрилганларнинг хдммаси укдгувчини жуда хур- 
санд кдлди. Тукдоз укувчи бир сузни хдм крлдирмай шеър­
ни ёддан айтиб берди.
Ш у дарсларга илмий булим мудири мийигида кулди- 
да, ш ундай жавоб берди: «Хд, болалар чиндан хдм шеърни 
яхш илаб ёддан укддилар.
Л ек и н афсуски, дарсингизтугрисида мен бундан бошкд 
бирор ижобий фикр айта олмайман. Ук,итувчи бу гапдан 
хднгу м анг булиб крлди: «Хуш, сизнингча мен яна нима- 
лар кдпиш им керак эди? Ахир мен куп болалардан сураб 
улгурдим, купларига бах,о куйдим», - деди.
Саволлар:
1. Кдни, айтингчи, ф икрингизча нима 
учун
б у д ар е ил­
мий булим мудирига ёкдоади?
2. С изнин гча, мазкур дарсда болалар кунт билан тинг- 
лаб утиришдими?
3. Болаларнинг олдида турган укув вазифалари усиб бо- 
риш и 
ва
тарбиявий талабларнинг ошиб бораётганли- 
гини х,исобга олиб, болалар фаолиятини кдй тарзда 
таш кил этиш мумкин эди?
13-МАСАЛА
Бола нима учун дарега келмаганлигини изох^овчи хат 
олиб келди. «Сен чиндан хдм касал булиб крлдингми?» — 
деб суради, ундан ук^тувчи. Бола чурк,этмай туради. «Хуш, 
бу хатни чиндан хдм сенинг онанг ёзиб бердиларми?» —
www.ziyouz.com kutubxonasi


деб сурайди яна ук,итувчи. Бола жавоб бермайди. «Хуш, унда 
бу хатни ким ёзди?» — деб сурашда давом этади ук,итувчи. 
«Х,еч ким!» — деб кескин жавоб беради бола.
Сав(шар:
1. Хуш, сизнингфикрингизча, бола ним а учун ук^тувчига 
шундай жавоб берди?
2. Укдгувчининг урнида сиз булганингизда кдндай х#ра- 
кат к,илган булардингиз?
ТАЛАБА КУЙИДАГИЛАРНИ Р И Л И Ш И КЕРАК
1. Психология тушунчасини изох^аш.
2. Тиббий психологиянинг вазифалари
3. Рух^й хрлат, жараён хдк^да маълумот
4. Тиббий психологиянинг амалий ахдмиятини изохдаб 
бериш
5. Тиббий психологияда кулланиладиган система ва усул- 
ларни изохдаш ва куллаш
6. Бемор шахси, тиббиёт ходимларининг шахси, бемор 
билан хдмшира уртасидаги муносабат, тиббиёт хо­
димларининг узаро муносабатлари
7. Сезгилар хдкдда маълумот бера олиш
8. Онг ва унинг физиологик механизми
9. Сезги ва онг узгаришлари
10. Сезги ва онги узгарган беморлар билан муносабатда 
булиш
11. Билим со*асига кирувчи таркибий к^смлар
12. Идрок ва тасаввур тушунчалари
13. Хотира ва унинг мох^яти
14. Д и к ^ т хдкддаги маълумотлар
15. Тафаккур хдкддаги тушунчалар
16. Билиш сохдсининг турли-туман касалликларда уз- 
гариши
17. Эмоция тушунчасини изохдай олиш
18. Кайфият, эх,тирос, жазава тушунчалари
19. Эмоция жараёнларининг бутун организм билан бог- 
ликлиги
20. Эмоциянингах,амияти
21. Беморнинг х,ис-хдяжон х,олатига бах,о бериш
www.ziyouz.com kutubxonasi


22. Э м оц и ян и н г турли-туман касалликларда узгариши
23. Ирода х,ак,идаги назариялар
24. И рода боск,ичлари ва сифатлари
25. Тилак, хох,иш тушунчалари
26.
И стак — интилиш , ташаббус тушунчалари
27. И род анингтурли касалликларда узгариши
28. Ш ахе ва одам тушунчаси
29. Х арактернинг асосий тушунчалари
30. М иж озтурлари
31. Ш ахе тугрисидаги назариялар
32. М аслакнинг шакл ва сифатлари
33. Ш ахе ва касаллик тушунчаси
34. Шахе патологияси
35. Бемор шахеи ва тушунчаси
36. Беморга ижобий ва салбий таъсир кдлувчи омиллар
37. Х,амшира ва бемор муносабатлари
38. Тиббиёт ходимларининг тактикаси
39. П сихогигиена тушунчасини изохлай олиш
40. Пеихогигиенанинг булимлари
41. Х амш ира ва врач психогигиенаси
42. П сихопроф илактика хдк^да маълумотлар
43. Психотерапия х,ак^да маълумотлар
44. Амбулаторияда беморлар билан муносабатда булиш 
психологияси
45. П оликлиникада хизмат курсатиш кридалари
46. Амбулаторияда хдмширанинг вазифалари
47. Т ерапевтик бемор психологияси
48. С ом атик касалликларда пайдо буладиган рухдй узга- 
риш лар
49. Бемор рух,иятига касалликнинг таъсири
50. Турли терапевтик бсморларни даволаш да ру\ий та- 
ассуротларнинг урни.
51. Ж аррох^ик касалликларига учраган беморлар билан 
муносабатда булиш психологияси
52. Ж аррох^икда беморларни рух,ий жих,атдан тайёрлаш
53. О перациядан олдинги ва кейинги ру^ий узгаришлар
54. Ёш болалар рух,иятига касалликнинг таъсири
55. Ёшига кдраб психопрофилактика ишларини олиб бо- 
риш
www.ziyouz.com kutubxonasi


56. Акушер хдмширанинг вазифалари
57. Гинекологик беморлар билан муносабатда булиш
58. Хдйз даври психологияси
59. Ф ригидлик даври психологияси
60. Тугрук, даври психологияси
61. Деонтология туш унчасини изох^ай олиш
62. Деонтологиянинг асосий вазифалари
63. Соррогения ва унинг беморга таъсири
64. Ятрогения ва унинг беморга таъсири
65. Хдмширанинг асосий бурчлари
66. Хдмширанинг ахлок,-одоби.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 6,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish