Умумий маълумот Фавқулодда вазият



Download 3,03 Mb.
bet1/15
Sana11.07.2022
Hajmi3,03 Mb.
#776276
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15
Bog'liq
3-amaliy


Мавзу: Объектларида фавқулодда вазиятлар оқибатининг зарар ва талофатини аниқлаш.


Ишдан мақсад: Фавқулотда вазият, уларнинг турлари ва фавқулотда вазият бўлган объектларда фавқулодда вазиятлар оқибатининг зарар ва талофатини аниқлашни ўрганиш.


Умумий маълумот
Фавқулодда вазият - одамлар қурбон бўлиши, уларнинг соғлиғи ёки атроф табиий муҳитга зарар етиши, жиддий моддий талофатлар келтириб чиқариши ҳамда одамлар ҳаёт фаолияти шароити издан чиқишига олиб келиши мумкин бўлган ёки олиб келган авария, ҳалокат, хавфли табиий ҳодиса ёки бошқа табиий офат натижасида муайян ҳудудда юзага келган вазият ҳисобланади.

Табиий тусдаги фавқулодда вазиятларнинг қуйидаги турлари мавжуд.

Табиий ходисалар ичида энг дахшатлиси, табиатга, жамиятга ва экологик вазиятга куп зарар етказувчи катта худудларда содир буладигани зилзиладир. Хар йили ер юзида турли кучга эга булганюз мингдан ортик ер силкинишлари кайд этилади. Мамлакатимиз худуди тарихи хам зилзилаларга жуда бой булган. Масалан: Бухорода (818 йилда), Фаргонада (838, 1822, 1829 йилларда), Хоразмда (1208, 1209 йилларда), Самакандда (1490, 1602, 1797, 1798 йилларда), Газли шахрида (1976, 1984 йилларда), ва бошкалар. Мутахассисларнинг маълумотига кура биргина Тошкентнинг ўзида 4 марта кучли зилзила (1868, 1924, 1966 ва 1980 йиллар) булганлиги кайд килинган. Бу зилзилалар халк хужалигига жуда катта микдорда моддий зарар етказиш билна бирга бир неча юз минглаб одамларнинг улимига сабаб булган, экологик вазиятнинг узгаришига, турли юкумли касалликларнинг таркалишига сабаб булган.


Респубилкамизда ва жуда куп давлатларда зилзила кучи 12 балли шкала асосида бахоланиб, хар бир баллга эга булган зилзила, уз тафсилотига эга ва 8 балли Рихтер шкаласидан хам фойдаланилади.
Бизда асосан 2 турдаги ер кимирлаши кузатилган:

  • узок даврли 1,5-2,5 мин давом этадиган:

  • юкори частотали тебранишли 1,5-2,5 сек давом этадиган.


Download 3,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish